Tramp prekorio Netanjahua na G7: nisam zadovoljan

Za Srbiju, koja decenijama balansira između Vašingtona i sopstvenih veza na Bliskom istoku i čije diplomatske kancelarije pažljivo prate svaki pomak u američkoj politici prema Iranu, prizor američkog predsednika koji javno prekoreva najbližeg saveznika nije svakodnevan signal. Donald Tramp je u završnici samita G7 u Evijanu u Francuskoj učinio upravo to, otvorivši retki rascep između Vašingtona i Jerusalima koji se obično rešava iza zatvorenih vrata, a ne pred kamerama svetskih medija.

Tramp je izjavio da nije zadovoljan načinom na koji se Izrael ponaša prema Libanu i Hezbolahu, dodavši da je, po njegovom sudu, izraelska strana trebalo da završi posao brže. Poruka upućena premijeru Benjaminu Netanjahuu bila je nedvosmislena: lider u Jerusalimu mora biti odgovorniji kada je reč o Libanu. Reči su pale u trenutku kada američki predsednik pokušava da odbrani ono što naziva svojim najvećim spoljnopolitičkim postignućem, sporazum sa Iranom.

Zašto Tramp javno udara na svog najbližeg saveznika?

Geopolitička računica iza ovog prekora je jasnija nego što se na prvi pogled čini. Tramp je upozorio da sukob sa Hezbolahom baca negativnu senku na dogovor sa Iranom. Veliki dogovor, kako ga naziva, jeste sporazum sa Teheranom, a svaka eskalacija na libanskom frontu preti da ga obesmisli pre nego što stigne da pokaže rezultate. Predsednik je, drugim rečima, procenio da mu izraelska kampanja u Libanu šteti više nego što mu koristi, pa je odlučio da to kaže naglas.

To je potez sa rizikom. Netanjahu se kod kuće suočava sa delom javnosti i zvaničnicima koji sam sporazum sa Iranom ocenjuju kao loš, čak i kao bacanje konopca za spas teheranskom režimu. U takvoj atmosferi, javni prekor iz Vašingtona dodatno opterećuje odnos dvojice lidera koji su godinama nastupali kao bliski saveznici. Tramp je, predviđajući primedbe, na samitu izričito demantovao da će Sjedinjene Države uložiti bilo kakav novac u Iran, pokušavajući da preseče najglasniju kritiku pre nego što ojača.

Evropske kancelarije ovaj rascep prate sa posebnom pažnjom. Za prestonice koje su godinama insistirale na diplomatskom kanalu prema Teheranu, američka spremnost da postigne sporazum predstavlja pomak, ali nesigurnost oko izraelske reakcije unosi novu dozu nervoze. Saveznici okupljeni u Evijanu pokušavaju da procene koliko je Tramp spreman da pritisne Jerusalim i da li je reč o jednokratnom istupu ili o najavi trajnijeg zaokreta.

Šta ovaj rascep znači za završnicu samita?

Tramp završava samit G7 suočen sa skepsom kod kuće i nervozom među saveznicima u Evropi. Njegov plan da okonča rat sa Iranom, koji u Vašingtonu predstavlja kao istorijski uspeh, dočekan je sa rezervom i u delu američke javnosti i među partnerima koji nisu sigurni u trajnost takvog aranžmana. Otvoreni prekor Netanjahuu dodatno komplikuje sliku, jer pokazuje da ni najčvršće savezništvo nije imuno na trvenja kada se sukobe različiti prioriteti.

Za Jerusalim, poruka iz Evijana znači da podrška iz Bele kuće više nije bezuslovna onako kako je delovala ranijih godina. Za Teheran, ona može biti signal da Vašington ozbiljno brani postignuti dogovor, čak i po cenu trenja sa Izraelom. A za posmatrače iz Beograda i ostatka regiona, koji prate kako se velike sile pozicioniraju oko Bliskog istoka, ovaj prizor potvrđuje da se osovine moći pomeraju brže nego što zvanične izjave priznaju.

Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se cene koju je Tramp spreman da plati za svoj dogovor. Da li javni prekor saveznika znači početak trajnijeg preuređenja američke politike na Bliskom istoku, ili je reč o trenutku napetosti koji će se izgladiti čim se kamere ugase? Šta mislite, koliko daleko je Vašington spreman da ide da bi sačuvao sporazum sa Iranom?