Ukrajinski dronovi po drugi put pogodili rafineriju Kapotnja
Kijev je za nedelju dana dvaput udario rafineriju na jugu Moskve, dok je Rusija uzvratila balističkim raketama na Kijev. Svi aerodromi prestonice privremeno zatvoreni.
- Ukrajinski dronovi po drugi put u nedelju dana pogodili su rafineriju Kapotnja na jugu Moskve, uz snažne eksplozije i požar.
- Rusija tvrdi da je oborila oko 555 dronova preko noći, od čega oko 180 iznad Moskve.
- Svi moskovski aerodromi privremeno su obustavili letove iz bezbednosnih razloga.
- Kremlj je uzvratio balističkim raketama na Kijev, a ukrajinski Generalštab navodi najmanje 7 raketa i 239 dronova u istoj noći.
Rat koji se za srpsku publiku odavno preselio sa fronta na ekrane upravo se vratio u sferu koja Beograd direktno zanima: energetiku. Noći uoči 18. juna ukrajinski dronovi su po drugi put za nedelju dana pogodili rafineriju Kapotnja na jugu Moskve, postrojenje koje snabdeva jezgro ruske prestonice. Za zemlju koja pažljivo prati svaku oscilaciju na tržištu nafte, jer od nje zavise i domaće cene goriva i sudbina rafinerije u Pančevu pod američkim sankcijama, ovakav udar nije apstraktna ratna vest nego signal da se ruska energetska infrastruktura sve dublje uvlači u zonu dometa.
Prema ruskim navodima, sistemi protivvazdušne odbrane oborili su preko noći oko 555 ukrajinskih bespilotnih letelica, od čega blizu 180 iznad same Moskve i njene oblasti. Brojke je, kao i obično u ovom ratu, nemoguće nezavisno proveriti, ali sama njihova veličina govori o razmeri napada. U moskovskoj oblasti, u blizini pogođene rafinerije, povređeno je šesnaest osoba. U Rostovskoj oblasti jedan čovek je poginuo a dvoje je povređeno, dok je u Belgorodu život izgubio muškarac koji se našao u vozilu pogođenom tokom napada.
Zašto je drugi udar na istu metu više od simbolike?
Ponavljanje udara na isto postrojenje u razmaku od svega nekoliko dana nije slučajnost nego doktrina. Kijev sistematski cilja ruske rafinerije kako bi smanjio kapacitet prerade i poremetio prihode od izvoza goriva, koji finansiraju ratnu mašinu. Kapotnja je posebno osetljiva meta jer se nalazi na jugu Moskve, dovoljno blizu da svaki požar postane vidljiv stanovništvu prestonice i dovoljno važna da njen zastoj ima merljiv efekat na snabdevanje. Drugi pogodak u kratkom roku šalje poruku da prva odbrana nije bila dovoljna.
Posledica koja je najbrže osetjena bilo je privremeno zatvaranje svih moskovskih aerodroma. Ruska agencija za vazdušni saobraćaj obustavila je letove iz bezbednosnih razloga, što je standardna procedura tokom talasa dronova, ali i mera koja svaki put pogađa desetine hiljada putnika i potvrđuje da prestonica više nije izvan domašaja. Za grad koji je tri godine rata dočekivao uglavnom kao udaljenu vest, slika zatvorenih pista postala je deo svakodnevice.
Šta Kremlj poručuje uzvratnim raketama?
Rusija nije ostala na defanzivi. Rano u četvrtak Kremlj je uzvratio balističkim raketama na Kijev, nastavljajući obrazac u kojem se svaki ukrajinski udar po dubini ruske teritorije plaća raketnim talasom po ukrajinskim gradovima. Ukrajinski Generalštab saopštio je da je Rusija preko noći ispalila najmanje sedam balističkih raketa i 239 dronova, te da je oboreno najmanje 216 ciljeva. U Sumiju je tokom napada dronovima poginula jedna osoba, podsetnik da civilna cena ovog rata raste na obe strane fronta uporedo sa tehnološkom eskalacijom.
Obrazac je sada jasan: Kijev udara po energetici i infrastrukturi u dubini Rusije, Moskva odgovara masovnim raketnim i dronskim talasima po ukrajinskim gradovima, a obe strane računaju da će protivnika pre slomiti iscrpljivanjem nego na liniji fronta. Za evropske kancelarije, koje već mesecima upozoravaju na rizik širenja sukoba, svaki novi udar na metu unutar ruske prestonice pomera prag onoga što se smatra prihvatljivom eskalacijom. Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se i nas: koliko još udara po ruskim rafinerijama tržište nafte može da apsorbuje pre nego što se efekat oseti i na pumpama u Srbiji?
