Najveći ukrajinski udar na Moskvu: rafinerija stala

Za Srbiju, koja najveći deo gasa i znatan deo nafte i dalje vuče iz ruskih kanala, vest da je jedan od ključnih pogona ruske prestonice stao nije apstraktna geopolitička realnost sa druge strane fronta. Svaki novi udar na rusku energetsku infrastrukturu pomera računicu o ceni i dostupnosti goriva na celom kontinentu, pa i na pumpama u Beogradu, a kombinacija oštećene rafinerije i racionalizacije u desetinama ruskih regiona pokazuje da rat sve dublje ulazi u logistiku svakodnevnog života.

Ukrajinski dronovi pogodili su Moskovsku rafineriju nafte u distriktu Kapotnja u dva navrata u istoj nedelji, 16. i 18. juna. Prema izveštaju agencije Rojters, oštećenja na glavnom prerađivačkom delu postrojenja toliko su ozbiljna da popravka traje najmanje šest meseci i drži pogon van funkcije do kraja 2026, uz procene ruskih industrijskih izvora da se pun rad neće obnoviti pre 2027. Rafinerija u Kapotnji snabdeva, prema istim izvorima, do 40 odsto moskovskog tržišta goriva i oko 70 odsto benzina koji se troši u tom regionu, što njen ispad čini daleko ozbiljnijim od pukog simboličnog pogotka.

Drugi po redu napad, izveden u noći 18. juna, bio je među najvećim pojedinačnim dalekometnim udarima Kijeva otkako je rat počeo pre više od četiri godine. Ruska protivvazdušna odbrana saopštila je da je presrela oko 194 letelice, a snimci koje su građani objavili na društvenim mrežama prikazali su nekoliko požara, eksplozije i gust dim nad delovima grada. Gradonačelnik Moskve potvrdio je da su dronovi pogodili rafineriju, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio da su snage drugi put te nedelje udarile isti cilj.

Šta se dešava sa Krimom i ruskim gorivom?

Paralelno sa udarima na prestonicu, serija napada po Krimu 23. i 24. juna pogodila je energetsku okosnicu poluostrva. Oštećeni su Kerč termoelektrana, simferopoljska elektrana i sevastopoljska glavna trafostanica, zbog čega je oko polovine Krima ostalo bez struje. Ukrajinska strana navela je da su istom prilikom oštećeni hangari na vojnom aerodromu Saki, kao i sistemi protivvazdušne odbrane S-400 i Pancir-S1 u zoni Kerčkog moreuza, što ukazuje da Kijev sve sistematičnije gađa i odbrambenu i energetsku infrastrukturu na teritoriji koju Moskva drži od 2014.

Posledice se najjasnije vide na pumpama. Na dan 24. juna najmanje 55 od 83 ruska federalna subjekta prijavilo je neki oblik ograničenja prodaje benzina i dizela, a procene govore da je svaka četvrta benzinska stanica uvela restrikciju. Kombinacija oštećenih rafinerija i otežane distribucije pretvara ono što je Kremlj dugo predstavljao kao udaljeni rat u problem snabdevanja koji oseća običan vozač u Tuli, Voronježu ili Sevastopolju.

Zašto je ovaj udar drugačiji od ranijih?

Razlika u odnosu na prethodne kampanje je u dometu i izboru ciljeva. Dok su ranija pogotka po ruskim rafinerijama uglavnom pogađala postrojenja blizu fronta ili na jugu zemlje, ova serija je pomerila težište na samu prestonicu i na Krim istovremeno, čime je Kijev pokazao sposobnost da koordinisano deluje hiljadama kilometara duboko. Reč je o tektonskom pomaku u ratu koji je dugo bio definisan rovovskim linijama na istoku Ukrajine: meta više nije samo vojska na frontu, već energetski sistem koji finansira i pokreće rusku ratnu mašineriju.

Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate kako sankcioni režim i nestašice utiču na cene, ovo otvara pitanje koliko dugo ruska ekonomija može da apsorbuje sistematsko gađanje rafinerija bez ozbiljnijih posledica po stanovništvo. Ako pogon u Kapotnji zaista ostane van rada do kraja godine, a racionalizacija goriva se proširi, pritisak na rusko tržište mogao bi da postane jedan od najopipljivijih unutrašnjih troškova rata do sada. Koliko će takvi udari, mereni u danima bez struje i litrima goriva po vozaču, uticati na to kako se ovaj rat završava?