DeepState: Konstantinovka pred postepenom apsorpcijom
Ukrajinski monitoring DeepState procenjuje da Rusija ne juriša na Konstantinovku, već je polako upija po obrascu Pokrovska, čime se otvara put ka odbrambenom pojasu Sloviansk-Kramatorsk.
- Ukrajinski monitoring DeepState procenjuje da je pad Konstantinovke pitanje vremena ako se nastave trenutni trendovi na frontu.
- Rusija primenjuje iscrpljivanje umesto direktnog juriša, a pešadija se infiltrira iz tri pravca: Novodmitrivke, Berestoka i Ilinivke.
- Sledeći verovatni ruski ciljevi su Družkivka i Kramatorsk, dva grada koja čuvaju ulaz u poslednji veliki odbrambeni čvor.
- Konstantinovka je kapija ka pojasu Sloviansk-Kramatorsk, koji Ukrajina utvrđuje od 2014. godine.
Dok se pažnja Brisela i Vašingtona ovih nedelja deli između pregovaračkih kanala i novog paketa pomoći, na istoku Ukrajine odvija se promena koja za Srbiju nije apstraktna: svaki pomak fronta utiče na cenu energenata, na tokove izbeglica ka Evropi i na ton razgovora koji se o ratu vode u srpskoj javnosti. Ukrajinski monitoring DeepState, koji evropske kancelarije čitaju pažljivije nego mnoga zvanična saopštenja, ovog puta ne govori o juriševima na Konstantinovku, već o nečemu sporijem i, po njihovoj oceni, izvesnijem: o postepenoj apsorpciji grada.
Reč je o obrascu koji je ova analitička grupa već videla kod Pokrovska. Umesto frontalnog napada na utvrđene položaje, ruske snage biraju iscrpljivanje. Pešadija se u malim grupama infiltrira iz pravaca Novodmitrivke, Berestoka i Ilinivke, izbegava otvorene sukobe i pokušava da preseče severne snabdevačke koridore kojima ukrajinska vojska dovodi municiju i smenu. DeepState procenjuje da je pad Konstantinovke pitanje vremena ako se trenutni trendovi nastave, što je formulacija znatno opreznija, ali i znatno teža od ranijih izveštaja o uličnim borbama.
Zašto je obrazac upijanja opasniji od juriša?
Razlika između juriša i upijanja nije samo taktička. Frontalni napad ostavlja jasnu liniju koju branilac može da drži ili izgubi u jednom danu, dok spora infiltracija pomera težište borbe na logistiku, na puteve i na sposobnost da se grad uopšte snabdeva. Kada protivnik cilja severne koridore umesto centra grada, branilac se suočava sa izborom koji nema dobru opciju: ostati i rizikovati okruženje, ili se povući i prepustiti urbani čvor bez velike bitke. Upravo je taj mehanizam, prema DeepStateu, doveo do pucanja odbrane oko Pokrovska, i upravo se on sada ponavlja.
Konstantinovka pritom nije obična tačka na mapi. Ona je kapija ka poslednjem velikom odbrambenom cvoru u Donjeckoj oblasti, pojasu Sloviansk-Kramatorsk, koji Ukrajina utvrđuje još od 2014. godine. Pad ovog grada otvorio bi ruskim snagama prilaz ka tom pojasu sa juga i znatno skratio rastojanje do dva grada koja DeepState navodi kao sledeće verovatne ciljeve.
Šta sledi ako Konstantinovka padne?
Naredna imena na listi su Družkivka i Kramatorsk. Družkivka leži između Konstantinovke i Kramatorska i funkcioniše kao prirodni branik, dok je Kramatorsk administrativno i vojno težište slobodnog dela Donjecke oblasti. Gubitak tog pojasa ne bi bio samo teritorijalni, već bi srušio celu logiku ukrajinske odbrane na istoku, koja je godinama počivala na ideji da se utvrđeni gradovi drže kao međusobno povezani čvorovi, a ne kao izolovane tačke.
Za evropske institucije ovo nije udaljena vest. Visoka predstavnica EU i ministri vodećih članica već nedeljama mere koliko vojne pomoći mogu da pošalju pre nego što pregovaracki kanali počnu da diktiraju tempo, a svaki pomak fronta menja tu računicu. Za Srbiju, koja balansira između evropske perspektive i istorijskih veza, brzina kojom se ova mapa prekraja nije pitanje simpatija, već pitanje cene koju će region platiti u energentima i stabilnosti. Ako se DeepState pokaže tačnim i ovog puta kao kod Pokrovska, sledeća granica na karti neće biti na liniji fronta, već na ulazu u Kramatorsk. Kako će se evropske prestonice postaviti kada ta granica postane vidljiva, i da li je Beograd spreman na posledice koje će tada doći do njega?
