Sirski: Ruska ofanziva propala, tempo prepolovljen
Vrhovni komandant Oleksandr Sirski tvrdi da je ukrajinska odbrana više nego prepolovila tempo ruskog napredovanja u prvoj polovini 2026, dok Zelenskog u Francuskoj čeka samit Koalicije voljnih.
- Vrhovni komandant Oleksandr Sirski tvrdi da je ukrajinska odbrana više nego prepolovila tempo ruskog napredovanja u prvoj polovini 2026.
- Broj aktivnih pravaca ruskih napada pao je sa 13 na najviše šest do sedam.
- Prosečni mesečni ruski gubici procenjuju se na oko 32.000 poginulih i ranjenih vojnika.
- Zelenski je pozvan na samit Koalicije voljnih u Francuskoj 13. jula, koji okuplja najmanje 25 šefova država i vlada.
Za Srbiju, koja svoju spoljnu politiku vodi na tankoj liniji između evropske perspektive i istorijskih veza sa Moskvom, svaki preokret na ukrajinskom frontu pomera geopolitičku računicu u čitavom regionu, pa je polugodišnji presek koji je 10. jula izneo ukrajinski vrhovni komandant vest koju u Beogradu pažljivo čitaju. Oleksandr Sirski saopštio je da je ukrajinska odbrana u prvoj polovini 2026. više nego prepolovila tempo kojim ruska vojska napreduje na istoku, iako je Moskva, po njegovim rečima, u napad ušla sa skoro dvostrukom prednošću u ljudstvu i tehnici.
Prepolovljen tempo uprkos brojčanoj nadmoći
Sirski tvrdi da Rusija, uprkos velikoj letnjoj ofanzivi, nije ostvarila nijedan od svojih ciljeva. Broj pravaca na kojima ruske snage vode aktivne napade pao je, prema njegovom prikazu, sa trinaest na najviše šest ili sedam, što ukrajinski generalštab tumači kao znak da je udarna moć ofanzive iscrpljena pre nego što je donela stratešku korist. Prosečne mesečne ruske gubitke, poginule i ranjene, ukrajinska strana procenjuje na oko 32.000 vojnika, cifru koju Kremlj ne potvrđuje, ali koja se poklapa sa procenama zapadnih vojnih posmatrača o skupom i sporom napredovanju.
Vrhovni komandant je istovremeno upozorio da bi bilo pogrešno potceniti ruske namere, jer Moskva zadržava ciljeve u istočnoj Ukrajini i širi operacije na nove sektore. Njegova ocena o približavanju paritetu u tempu napredovanja nije proglašenje pobede, već hladan bilans stanja u kojem se linija fronta pomera sporo, po cenu koju obe strane sve teže podnose. Za evropske kancelarije, poruka je jasna: rat ulazi u fazu u kojoj vojni rezultat sam po sebi neće doneti rasplet, pa se težište ponovo premešta na diplomatski kanal i sankcioni režim.
Šta samit u Francuskoj znači za pritisak na primirje?
Upravo u tom trenutku Zelenski je pozvan na sastanak Koalicije voljnih, koji se održava u Francuskoj 13. jula i okuplja najmanje 25 šefova država i vlada. Reč je o formatu koji Pariz i London koriste da usklade vojnu pomoć Kijevu i pripreme garancije bezbednosti za slučaj eventualnog primirja, a novi susret dolazi kao pokušaj da se vojni predah pretvori u politički pritisak. Domaćini računaju da polugodišnji bilans, koji pokazuje da ruska ofanziva nije prelomila front, ojačava pregovaračku poziciju Kijeva pred bilo kakav razgovor o prekidu vatre.
Paralelno, iz Vašingtona stižu signali koji bi mogli da promene ravnotežu. Senator Lindzi Grejam tvrdi da Bela kuća podržava paket sankcija Rusiji koji bi predsedniku Trampu dao dodatne alate da privoli obe strane na okončanje rata, čime bi se transatlantska veza vratila u središte priče o kojoj se u Briselu i Beogradu vodi računa. Za Srbiju, koja se drži formalne vojne neutralnosti dok istovremeno pregovara o evropskom putu, svaki novi krug sankcija i svaki pomak ka primirju otvara pitanja o energetici, ceni tranzicije i sopstvenom manevarskom prostoru.
Ako se vojna slika zaista stabilizovala, a diplomatski pritisak raste, koliko dugo Beograd može da zadrži poziciju izvan bilo kog bloka pre nego što ga saveznici i partneri primoraju na jasniju stranu?
