Rekordni roj dronova nad Rusijom: oboreno 660 letelica

Rat koji se vodi nešto više od hiljadu kilometara od Beograda iznova ulazi u fazu u kojoj se posledice osećaju daleko od fronta, a srpska diplomatija, vezana i za istočni i za zapadni diplomatski kanal, prati svaki znak da li se sukob primiče pregovaračkom stolu ili novoj eskalaciji. U noći ka petku, 26. juna, ruski Generalštab saopštio je da je protivvazdušna odbrana oborila 660 ukrajinskih dronova nad teritorijom Rusije i okupiranim Krimom, što bi, ako se potvrdi, bio jedan od najmasovnijih napada bespilotnim letelicama od početka invazije.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da je iznad prestonice i okolne oblasti presretnuto najmanje 47 dronova koji su išli ka centru, dok su hitne službe radile na lokacijama na kojima su pali ostaci. Eksplozije su prijavljene i kod hemijskog kombinata Azot u Novomoskovsku, u Tulskoj oblasti južno od Moskve, gde je, prema rečima guvernera, jedna žena povređena. Detonacije su odjeknule i na okupiranom Krimu, u blizini kerčenskog trajekta, ključne logističke tačke ruske vojske.

Zašto je ovaj talas dronova drugačiji od prethodnih?

Razlika nije samo u broju letelica, već u trenutku. Napad je izveden samo sati pošto je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odobrio 40-dnevnu operaciju Službe bezbednosti Ukrajine, čiji je deklarisani cilj da kroz koncentrisani pritisak na rusku pozadinu prisili Moskvu da prihvati kraj rata. Reč je o promeni doktrine: umesto reagovanja na ruske udare, Kijev sada otvoreno najavljuje ofanzivni ritam sa rokom, prenoseći rat na rusku teritoriju na način koji ranije nije imao tako jasan vremenski okvir.

Posledice te kampanje već su merljive. Sistematski ukrajinski udari na rafinerije i energetsku infrastrukturu doveli su do nestašice goriva u više od pedeset ruskih regiona, što je vrsta pritiska koja se ne meri brojem oborenih dronova nego dužinom redova na pumpama. Geopolitička realnost je da Kremlj sada mora da brani dubinu sopstvene teritorije, a ne samo liniju fronta, što menja celokupnu računicu trajanja sukoba.

Pregovori kao kulisa ili stvarna prilika?

Paralelno sa eskalacijom na terenu, Moskva nastavlja da gradi sliku spremnosti za dijalog. Predsednik Vladimir Putin poručio je 23. juna da je Rusija spremna za mirovne pregovore na osnovu sporazuma iz Istanbula iz 2022. godine, dokumenata koji nikada nisu potpisani i čije bi obnavljanje, prema ukrajinskom čitanju, značilo prihvatanje ruskih uslova s početka rata. Tako se otvara prostor za dvostruko tumačenje: da li je reč o iskrenom otvaranju diplomatskog kanala ili o pozicioniranju pred eventualnim posredovanjem velikih sila.

Za Brisel i Vašington, ovaj trenutak nosi tektonski pomak u proceni ko diktira tempo rata. Ako Zelenskijeva 40-dnevna operacija donese opipljiv rezultat, evropske kancelarije će morati da preispitaju pretpostavku da je vreme isključivo na ruskoj strani. Za Srbiju, koja balansira između sankcionog režima Evropske unije prema kojem se nije pridružila i energetske zavisnosti od ruskog gasa, svaka promena u dinamici rata znači i pomeranje tla pod sopstvenom spoljnopolitičkom pozicijom.

Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje izdržljivosti. Rusija može da saopštava brojke oborenih dronova svako jutro, ali ne može jednako lako da reši redove na pumpama u pedeset regiona. Da li će sledeća četiri roka ofanzive Kijev približiti pregovaračkom stolu ili samo produbiti rat koji već treću godinu menja mapu evropske bezbednosti?