EU prvi put produžila sankcije Rusiji na 12 meseci, mimo Orbana
Lideri Evropske unije jednoglasno su produžili sankcioni režim prema Rusiji na celu godinu umesto na uobičajenih šest meseci, čime se smanjuje broj prilika za politički pritisak oko obnove mera.
- Lideri EU su 18. juna jednoglasno produžili sankcije Rusiji, prvi put na 12 meseci umesto na uobičajenih šest.
- Odluka smanjuje broj prilika za politički pritisak oko obnove mera, koji je ranije koristila Mađarska.
- Viktora Orbana je na samitu zamenio Janoš Mađar, dok je premijer otišao na skup Patriota za Evropu.
- Produženje je usledilo dane posle usvajanja novog paketa sankcija.
Za Srbiju, koja sankcionim merama prema Rusiji nije pristupila i koja svaki potez Brisela na tom polju prati pažljivo, odluka doneta na samitu Evropskog saveta 18. juna nosi poruku koja prevazilazi sam tehnički detalj. Lideri Unije su tog dana jednoglasno produžili sankcioni režim prema Rusiji, ali su to prvi put učinili na celu godinu, a ne na uobičajenih šest meseci. Promena deluje administrativno, ali menja unutrašnju mehaniku evropske politike prema Moskvi na način koji će biti vidljiv i u narednim mesecima.
Do sada se obnova mera odvijala dvaput godišnje, pri čemu je svaki krug zahtevao jednoglasnu saglasnost svih članica. Taj ritam je godinama davao prostor pojedinačnim vladama da produženje pretvore u predmet cenkanja, najčešće u zamenu za ustupke u drugim oblastima. Najglasniji u toj ulozi bio je mađarski premijer Viktor Orban, čija je vlada više puta blokirala ili odlagala odluke do poslednjeg trenutka. Pomeranjem na dvanaestomesečni ciklus, broj takvih osetljivih trenutaka prepolovljen je u jednom potezu.
Zašto je promena ritma važnija od samog produženja?
Suština nije u tome da su sankcije obnovljene, jer to se i očekivalo, već u tome koliko često će o njima morati ponovo da se pregovara. Svaki krug obnove bio je tačka u kojoj je jedna jedina prestonica mogla da uslovljava ceo blok. Prelaskom na godišnji ciklus, Brisel je smanjio učestalost tih pregovora i time oslabio polugu kojom su pojedine vlade pritiskale ostatak Unije. To je tih, ali stvaran pomak u načinu na koji evropske institucije upravljaju sopstvenim jedinstvom.
Simboliku trenutka pojačala je i odsutnost. Orban je na zasedanju ustupio mesto svom predstavniku Janošu Mađaru, jer je sam otputovao na skup političke porodice Patriota za Evropu. Time je jednoglasna odluka doneta bez fizičkog prisustva lidera koji je godinama bio glavna prepreka bržem usvajanju mera. Za posmatrače evropske politike, taj prizor govori o tome koliko se prostor za blokade suzio.
Šta ova odluka znači za region?
Produženje je usledilo svega nekoliko dana nakon što je Unija usvojila novi paket sankcija, čime su dve odluke spojene u jasan signal kontinuiteta. Za zemlje koje teže članstvu, poput Srbije, poruka je dvostruka. S jedne strane, evropski sankcioni okvir postaje stabilniji i predvidljiviji, manje podložan iznenadnim preokretima. S druge strane, usklađivanje sa spoljnom politikom Unije, što ostaje formalni uslov pristupanja, posmatra se kroz prizmu jednog trajnijeg, čvršće postavljenog režima.
Beograd se time nalazi pred okvirom koji se neće preispitivati svakih pola godine, nego jednom godišnje, i koji nudi manje prilika za diplomatske kalkulacije sa strane. Geopolitička realnost je takva da odluka doneta u briselskoj zgradi Europa oblikuje prostor manevra i za one koji za stolom nisu sedeli. Ostaje pitanje na koje će odgovor dati naredne sedmice: hoće li produženi ciklus zaista smanjiti unutrašnje trzavice u Uniji, ili će se otpor samo preseliti na druga polja evropske politike?
