Samit EU odobrio prvu ratu zajma Ukrajini od 90 milijardi evra
Dvadeset sedam članica potvrdilo je prvu isplatu iz Ukrajinskog mehanizma za 2026. i 2027. pre kraja juna, uz reafirmaciju pune podrške Kijevu i njegovoj evropskoj perspektivi.
- Lideri 27 članica EU potvrdili su zajam Ukrajini od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu.
- Prva isplata predviđena je pre kraja juna 2026., iz Ukrajinskog mehanizma.
- Samit je održan 18. i 19. juna, uz učešće Volodimira Zelenskog u razmeni mišljenja sa liderima.
- Brisel je pozdravio otvaranje klastera osnova u pristupnim pregovorima sa Kijevom 15. juna.
Odluka koju je Evropski savet usvojio na samitu 18. i 19. juna ima direktnu težinu i za Beograd, jer pokazuje kako Brisel danas spaja novac, proširenje i bezbednost u jedan paket: Ukrajini je potvrđen zajam od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, a prva isplata iz takozvanog Ukrajinskog mehanizma predviđena je pre kraja ovog meseca. Za zemlju koja vodi sopstvene pristupne pregovore, način na koji Unija nagrađuje političku posvećenost Kijeva nije apstrakcija, već šablon koji se primenjuje na ceo region.
Svih 27 članica stalo je iza isplate, čime je otklonjena dilema koja je poslednjih meseci pratila svaku raspravu o dugoročnom finansiranju Ukrajine. Zaključci samita govore o reafirmaciji pune podrške, a ne o novom obećanju, što je razlika koju u Briselu pažljivo biraju: mehanizam već postoji, sredstva su raspoređena na dve godine, a juni je određen kao trenutak kada apstraktna obaveza postaje stvarni transfer.
Šta tačno donosi prva rata
Ukrajinski mehanizam zamišljen je kao predvidiv okvir koji Kijevu obezbeđuje sredstva bez ponavljanja teških pregovora na svakom samitu. Reč je o zajmu, ne o bespovratnoj pomoći, što znači da Unija istovremeno čuva fiskalnu disciplinu i šalje poruku da računa na opstanak ukrajinske države kao dužnika sposobnog da vraća obaveze. Prva rata, koja stiže pre kraja juna, prvi je test te konstrukcije u praksi.
Volodimir Zelenski učestvovao je u razmeni mišljenja sa liderima EU, čime je samit dobio i simboličnu dimenziju: ukrajinski predsednik nije bio posmatrač nego sagovornik u trenutku kada se odlučuje o novcu namenjenom njegovoj zemlji. Lideri su reafirmisali podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, formulacija koja u diplomatskom kanalu ostaje nepromenjena upravo zato što svaka izmena nosi politički teret.
Za posmatrača iz Srbije, koristan je i kontekst koji je prethodio finansijskoj odluci. Brisel je 15. juna pozdravio otvaranje klastera osnova u pristupnim pregovorima sa Ukrajinom, čime se evropska perspektiva Kijeva pomera sa nivoa deklaracija na nivo konkretnih poglavlja. Spoj otvaranja pregovora i potvrde zajma u razmaku od svega nekoliko dana nije slučajan, već način na koji Unija povezuje uslovljenost i nagradu.
Koliko je ovo presedan za region
Logika koju Evropski savet primenjuje na Ukrajinu pažljivo se prati u svim glavnim gradovima Zapadnog Balkana. Multilateralizam Unije ovde dobija vrlo opipljiv oblik: politička posvećenost reformama i jasna evropska orijentacija prate se finansijskim instrumentima i ubrzanjem pregovaračkog procesa. Kijev je, uprkos ratu, otvorio klaster osnova, što je tačno onaj korak oko kojeg se i Beograd godinama nadmeće sa sopstvenim ritmom reformi.
Geopolitička realnost je da Unija danas radije ulaže u zemlje koje vidi kao deo svoje buduće granice nego što čeka idealne okolnosti. Zajam od 90 milijardi evra time postaje više od računovodstvene stavke: on je signal da se evropska perspektiva meri spremnošću da se preuzmu obaveze, a ne samo izjavama o privrženosti zajedničkim vrednostima. Sledeći trenutak istine biće izveštaji o sprovođenju mehanizma na jesenjem zasedanju, kada će se videti da li prva rata zaista stiže na vreme.
Ako Brisel Ukrajini meri ozbiljnost spremnošću da otvori poglavlja i preuzme dugove, koliko je Srbija spremna da svoju evropsku perspektivu dokaže istom valutom?
