Brisel: Magjar i fon der Lajen potpisali okvirni sporazum o zamrznutim sredstvima

Mađarski premijer Peter Magjar i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potpisali su u četvrtak, 28. maja, u sedištu Berlemon u Briselu politički okvirni sporazum. Sporazum prvi put posle gotovo četiri godine otvara konkretan put ka odmrzavanju 10,4 milijarde evra iz Mehanizma za oporavak i otpornost.

Sredstva su namenjena Mađarskoj, ali su bila blokirana zbog spora oko vladavine prava iz vremena prethodne vlade Viktora Orbana. Obe strane sporazum opisuju kao „politički okvir bez automatskog efekta na isplatu“. Definiše šest obaveza koje Budimpešta treba da ispuni pre 31. avgusta, kada ističe rok za povlačenje sredstava iz prvog talasa fonda oporavka.

Za Srbiju, kandidata za članstvo u EU koji uporedo gleda kako Komisija pristupa državama članicama sa problematičnom državom prava, sporazum ima dvostruki značaj. Sa jedne strane, signalizira da Brisel zadržava poziciju da fondovi i pristupni proces zavise od konkretnih reformi i da je spreman da nagradi promenu vlasti, kao što je bila pobeda Tise nad Fideszom u aprilskim izborima. Sa druge strane otvara pitanje da li bi i Beograd, koji je u proceduri pristupa, mogao da računa na sličnu fleksibilnost ukoliko se naprave konkretni iskoraci u prelaznim merilima 23. poglavlja.

Sporazum obuhvata, prema saopštenju Komisije, šest tematskih oblasti:

• Nezavisnost pravosuđa
• Javne nabavke i transparentnost
• Antikorupcijski okvir
• Akademske slobode
• Prava LGBT zajednice
• Azilna procedura

Tri od ovih obaveza, prema rečima fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare, već su delimično ispunjene amandmanima koje je Tisa usvojila u parlamentu tokom prva četiri meseca svog mandata. Preostale tri zahtevaju zakonske izmene do kraja juna, sa rokom za primenu uredbi do kraja jula.

Šta okvir tačno menja u proceduri

Pre nego što sredstva budu zaista isplaćena, Komisija mora da završi tehničku ocenu sprovođenja i da je predstavi Savetu, koji potom kvalifikovanom većinom donosi odluku o oslobađanju tranše. Magjar je na konferenciji pojasnio da se prva isplata očekuje sredinom jula, kada bi 4,2 milijarde evra trebalo da bude transferisano na račun mađarskog ministarstva finansija. Ostatak, kako je rekao, „zavisi od istinske primene“ amandmana o pravosuđu, koji su Strazburg i Brisel obeležavali kao ključnu prepreku još od 2022.

Posebno osetljivo pitanje ostaje status mađarskog zahteva za priključenje EU instrumentu za odbrambeno zaduživanje, poznatom kao SAFE, koji omogućava članicama da na povoljnim uslovima pozajmljuju sredstva za odbrambene investicije. Mađarska je tražila pristup 17,4 milijardi evra, što je treći po veličini zahtev u Uniji. Komisija je u februaru pokrenula reviziju zbog rizika od zloupotrebe sredstava povezanih sa krugom oko Orbana. Posle smene vlasti, Tisa je u maju podnela revidirani plan, ali ocena Komisije još traje.

Beograd prati signal pred samit u Tivtu

Beograd preko stalne misije pri EU u Briselu pomno prati svaki signal, posebno uoči samita EU sa Zapadnim Balkanom u Tivtu 5. juna. Samit okuplja 42 delegacije. Komesarka za proširenje Marta Kos, koja je u sredu razgovarala sa Magjarem, najavila je da će u Tivtu biti predstavljena nova procena napretka za sve kandidate, uključujući Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Sa nezvanične strane saznajemo iz briselske delegacije da srpski odeljak izveštaja ostaje rezervisan u pogledu vladavine prava, ali pozitivan u pogledu makroekonomske politike.

Mađarski slučaj postaje referentna tačka za sve buduće rasprave o uslovljenosti pristupnih fondova. Berlin i Pariz su u sredu i četvrtak prvi put pozdravili konstruktivan pristup nove mađarske vlade, što je promena tona u odnosu na period od 2023. do prvog kvartala 2026. godine. Nemački kancelar Fridrih Merc, koji je trenutno u sopstvenoj političkoj krizi sa padom rejtinga na 16 odsto, u petak je u Bundestagu rekao:

Sporazum sa Budimpeštom pozitivan je presedan za Uniju koja vraća dijalog.

Kakvu poruku Beograd treba da pročita iz odluke Brisela, ohrabrenje da i Srbija može da računa na fleksibilnost u pristupnim fondovima, ili upozorenje da bez konkretnih reformi sredstava neće biti?