Trinaesta noć udara na Iran: rat prešao 37 milijardi dolara

Rat koji se vodi hiljadama kilometara od Beograda već se oseća na srpskim pumpama i u budžetskim projekcijama, jer svaka nova noć udara na Iran podiže cenu nafte i premije osiguranja za tankere koji prolaze kroz Ormuški moreuz, tesnac kroz koji se transportuje petina svetske nafte. Sjedinjene Države izvele su, zaključno sa 24. julom, trinaestu uzastopnu noć vazdušnih udara na iranske ciljeve, čime je američka ofanziva ušla u treću nedelju, a ukupni troškovi kampanje premašili su 37,5 milijardi dolara. Administracija predsednika Donalda Trampa istovremeno je od Kongresa zatražila dodatnih 67 milijardi dolara, cifru koja bi ovu operaciju svrstala među najskuplje američke vojne intervencije u poslednjoj deceniji.

U poslednjem talasu napada poginulo je najmanje četvoro ljudi, a Teheran je odgovorio širenjem sukoba na susedne zemlje Zaliva, gađajući ciljeve u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu. Time se linija fronta pomerila sa iranske teritorije na čitav region, uvlačeći u konflikt države koje su donedavno pokušavale da ostanu po strani. Saudijska protivvazdušna odbrana presrela je rakete koje su ispalili jemenski Huti, dok je izaslanik Ujedinjenih nacija za Jemen upozorio na obnovljene napade u Crvenom moru, drugom osetljivom pomorskom koridoru kojim prolazi značajan deo evropske trgovine.

Zašto je Ormuški moreuz važan i za Srbiju?

Ormuški moreuz nije apstraktna tačka na mapi Zaliva, već uska kapija kroz koju se svakodnevno preveze oko dvadeset miliona barela nafte, pa svaki zastoj u tom prolazu ima direktan odjek na svetskim berzama i, posledično, na cenama goriva u zemljama uvoznicama poput Srbije. Premije osiguranja za brodove koji prolaze kroz moreuz sada su četiri puta više od petogodišnjeg proseka, što znači da je i prevoz svakog barela postao skuplji pre nego što uopšte stigne do rafinerije. Oman, koji tradicionalno održava diplomatski kanal i sa Teheranom i sa Vašingtonom, preuzeo je ulogu posrednika u razgovorima o bezbednosti plovidbe kroz moreuz, ali za sada bez vidljivog rezultata.

Za srpsku energetsku računicu ovo je više od geopolitičke realnosti u daljini. Poremećaji u snabdevanju naftom prelivaju se na evropsko tržište kroz nekoliko dana, a Srbija, koja veći deo potreba pokriva uvozom, nema mnogo manevarskog prostora da amortizuje nagle skokove. Evropska komisija za sada nije usvojila zajednički odgovor na energetske posledice rata, pa svaka članica i svaka zemlja kandidat sama snosi teret nesigurnosti.

Netanjahu u Vašingtonu dok se front širi na Zaliv

Usred eskalacije, izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavljen je za sastanak sa Trampom u Beloj kući, susret koji će verovatno odrediti da li će američka kampanja preći iz vazdušnih udara u širu operaciju ili će Vašington potražiti izlaz kroz posredovanje. Zahtev za dodatnih 67 milijardi dolara pokazuje da administracija računa na produženi sukob, a ne na brzo primirje, uprkos rastućem pritisku dela Kongresa da se troškovi obrazlože pre nego što se odobre.

Diplomatski kanali ostaju otvoreni, ali su tanki. Dok Oman pokušava da spusti tenzije oko moreuza, širenje fronta na Bahrein, Kuvajt i Jordan pomera ovaj rat sa bilateralnog obračuna između Vašingtona i Teherana ka regionalnom sukobu sa nepredvidivim ishodom. Ako se cena nafte zadrži na povišenom nivou tokom cele treće nedelje, evropski potrošači, među njima i srpski, osetiće to na sledećem punjenju rezervoara. Koliko je Beograd spreman za produženi energetski udar koji dolazi iz Zaliva?