Rusiju guši nestašica goriva: pogođeno više od 50 regiona
Više od 50 ruskih regiona suočilo se sa ozbiljnom nestašicom goriva, dok je rafinerijski kapacitet pao za 20 do 30 odsto posle ukrajinskih dronskih udara na naftnu infrastrukturu.
- Nestašica goriva pogodila je više od 50 ruskih regiona, od evropskog dela zemlje do Sibira.
- Rafinerijski kapacitet Rusije pao je za 20 do 30 odsto zbog dronskih udara i sankcionog pritiska.
- U noći 21. juna ukrajinske snage gađale su naftnu industriju i sisteme protivvazdušne odbrane oko Krimskog mosta.
- U poslednja 24 sata zabeleženo je 213 borbenih okršaja, najviše u pravcu Pokrovska.
Za Srbiju, koja najveći deo nafte i derivata i dalje obezbeđuje preko ruskih kompanija i regionalnih tokova, slika praznih pumpi u više od 50 ruskih regiona nije apstraktna geopolitička realnost, već podsetnik koliko je energetska računica u Evropi postala ranjiva. Moskva se ovog juna suočava sa nestašicom goriva kakvu njeni građani nisu pamtili godinama, a uzrok je sistematsko ciljanje rafinerija i naftnih luka iz vazduha.
Prema dostupnim podacima, ruski rafinerijski kapacitet smanjen je za 20 do 30 odsto, što je posledica kombinacije ukrajinskih dronskih udara na postrojenja i sankcionog režima koji otežava popravke i nabavku rezervnih delova. Kada se preradi 20 do 30 odsto manje sirove nafte, manje je benzina i dizela na domaćem tržištu, a upravo to sada osećaju vozači u desetinama regiona, od evropskog dela zemlje do udaljenih oblasti na istoku.
Zašto je nestašica pogodila baš naftnu infrastrukturu?
Odgovor leži u promenjenoj logici rata. Ukrajinske snage su tokom protekle godine pomerile težište sa fronta na dubinu ruske teritorije, a meta su prerađivački kapaciteti i logistika koja gorivo isporučuje i vojsci i civilima. Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da su u noći 21. juna pogođeni pomorska logistika, naftna industrija i ruski sistemi protivvazdušne odbrane sa obe strane Krimskog mosta, čime je Kijev jasno stavio do znanja da naftnu infrastrukturu tretira kao strateški cilj.
Razmera vazdušnog rata ostaje visoka. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 96 dronova u poslednjoj noći, dok je Rusija lansirala jednu raketu i 88 dronova u noći između 21. i 22. juna. Istovremeno se nastavljaju iscrpljujuće borbe na kopnu, gde je u poslednja 24 sata zabeleženo 213 okršaja, najviše u pravcu Pokrovska, jednog od najupornijih žarišta na istoku.
Za rusko rukovodstvo problem nije samo vojni nego i unutrašnjopolitički. Gorivo je u Rusiji oduvek bilo simbol energetske samodovoljnosti, pa redovi na pumpama i ograničena prodaja nose poruku koja se teško kontroliše porukama državne televizije. Kremlj se time suočava sa pitanjem koje je dugo izbegavao, koliko dugo se prerađivački sistem može držati uz manjak kapaciteta od skoro trećine.
Šta nestašica znači za Evropu i region?
Posledice se ne zaustavljaju na ruskim granicama. Svaki pad ruske prerade i izvoza derivata pomera ravnotežu na evropskom tržištu, gde se cene formiraju na osnovu globalne ponude, a ne na osnovu blizine izvora. Za zemlje koje, poput Srbije, balansiraju između evropske perspektive i postojećih energetskih veza sa Moskvom, ovo je dodatni pritisak na već osetljive lance snabdevanja.
Brisel pažljivo prati svaki novi udar na rusku naftnu industriju jer on istovremeno slabi finansiranje rata i preti da poremeti tržište na koje se i sama Unija oslanja. Diplomatski kanali sada balansiraju između dva cilja koja se teško mire, da se Moskvi smanji prihod od nafte, a da se pri tome ne izazove novi skok cena koji bi pogodio evropske potrošače. U toj računici male zemlje regiona imaju najmanje manevarskog prostora, jer su istovremeno izložene i tržišnom riziku i geopolitičkom pritisku.
Ako se ukrajinski udari na rafinerije nastave istim tempom kroz leto, pitanje više nije da li će nestašica pogoditi i evropsko tržište, nego koliko će se brzo to preliti na pumpe u regionu. Koliko je, po vašem mišljenju, energetska budućnost Srbije zaista u našim rukama, a koliko zavisi od onoga što se dešava na hiljadu kilometara udaljenom frontu?
