Tramp: Kijev i Moskva prestaju da gađaju energetiku

Ruski dronovi su u noći na 15. septembar ponovo udarili na benzinske pumpe u Kijevu, manje od jednog dana pošto je američki predsednik Donald Tramp objavio da su Ukrajina i Rusija pristale da prestanu da gađaju energetske ciljeve jedna drugoj. Objava direktno dotiče i Srbiju: Evropska unija do 22. septembra mora da produži sankcije prema 2.600 ruskih lica i kompanija, a ishod tog spora u Briselu, baš kao i sudbina energetskog primirja u Ukrajini, oblikuje uslove pod kojima region, uključujući Srbiju, kupuje naftu i gas.

Tramp je u ponedeljak, 14. septembra, na svojoj mreži Truth Social napisao da je dogovor postignut.

“Ukrajina je pristala da ne gađa ruske energetske ciljeve. Rusija je pristala da uradi isto!” napisao je Tramp, dodajući da svetski rast cene dizela uglavnom izaziva rat Rusije i Ukrajine, a ne Iran.

Ni Kijev ni Moskva nisu zvanično potvrdili takav dogovor. Visok ukrajinski zvaničnik za energetiku, čiji identitet Kyiv Independent nije otkrio, rekao je da za bilo kakvo energetsko primirje nije čuo. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odgovorio je na Telegramu oko sat vremena posle Trampove objave, poručivši da nije siguran u rusku spremnost da se dogovora pridržava.

“Ako su partneri spremni da obezbede da Rusija zaista ne napada našu struju, ostale energetske objekte, kritičnu infrastrukturu i kretanje hrane, onda smo, naravno, spremni da obezbedimo odgovarajuće odsustvo naših napada”, napisao je Zelenski, i dodao: “Rat mora da se okonča. Korak deeskalacije po pitanju kritične infrastrukture mogao bi biti prvi korak ka miru. Čekamo detalje od naših partnera.”

Trampova objava stigla je dan pošto je direktno okrivio Zelenskog za rast cene dizela, uključujući u Sjedinjenim Državama, gde je cena tokom vikenda dostigla rekordnih 6,23 dolara po galonu, odnosno 1,65 dolara po litru. “Ima dosta drugih meta. Nemojte gađati dizel gorivo”, rekao je Tramp tada novinarima, tvrdeći da problem “ne pravi Bliski istok” nego rat Rusije i Ukrajine. Ta izjava je usledila nedelju dana pošto su Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner boravili u Kijevu i Moskvi u još jednom pokušaju da zbliže dve prestonice.

Kremlj bez obećanja o uzvratnoj uzdržanosti

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je na brifingu za novinare 14. septembra pozdravio Trampov poziv Kijevu, ali nije obećao da će Rusija zaustaviti sopstvene napade.

“Naravno da pozdravljamo svaki poziv kijevskom režimu da prestane da napada civilnu ekonomsku infrastrukturu”, rekao je Peskov, prema prenosu ruskog nezavisnog medija Meduza. Na pitanje da li je Rusija spremna da uzvrati istom uzdržanošću, nije odgovorio, poručivši da ruske snage nastavljaju dejstva po Ukrajini.

Peskov je, u izjavi koju prenosi kineska agencija Sinhua, dodao da “sve zemlje mogu da iskoriste svoj uticaj na Kijev” kako bi ga podstakle na veću fleksibilnost, što bi, kako je rekao, bio značajan doprinos procesu rešavanja.

Napadi se nisu zaustavili iste noći

Dok je Tramp najavljivao dogovor, ruske snage su nastavile napade po Ukrajini. U noći na 15. septembar Rusija je ispalila 200 dronova tipa Šahed, uključujući verzije sa mlaznim motorom, saopštilo je ukrajinsko vazduhoplovstvo. Protivvazdušna odbrana je oborila ili ometala 187 od njih.

U Kijevu su dronovi pogodili dve benzinske pumpe Ukrnafte, jednu u opštini Holosjivski oko 8.39 ujutru i drugu u opštini Darnicki oko 6 časova, kao i data centar i skladišta u još dve gradske opštine. Jedan čovek je preminuo u bolnici od zadobijenih povreda, a sedmoro je povređeno, od toga dvoje teško, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko.

Nedostatak sredstava protivvazdušne odbrane za zaštitu benzinskih pumpi Kličko je opisao još 11. septembra, na marginama konferencije Jaltska evropska strategija, kada je rekao:

“Pitanje zaštite je pitanje protivvazdušne odbrane… nažalost imamo nedostatak sredstava uništavanja, onih projektila koji rade protiv dronova, krstarećih i balističkih raketa. Tu postoji problem.”

Tu izjavu je Kyiv Independent ponovio i u izveštaju o jutrošnjem napadu 15. septembra, iako nije data tim povodom, jer opisuje isti nedostatak sa kojim se Kijev suočio i tog jutra.

Jedanaest mrtvih širom Ukrajine

Širom Ukrajine je u protekla 24 sata, prema lokalnim vlastima, poginulo najmanje 11 ljudi, a 64 je povređeno. Najteže su pogođene Černihivska oblast, gde je napad na skladišta poljoprivrednog preduzeća u Priluki ubio troje i povredio petnaestoro, i Donjecka oblast, gde su ruske snage 32 puta napale naselja u regionu, ubivši troje i povredivši dvanaestoro. Poginulih i povređenih bilo je i u Zaporoškoj, Harkovskoj, Hersonskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.

Kod poljske granice, u Volinjskoj oblasti, ruski udar je te noći zapalio dizel lokomotivu, ali nije bilo povređenih. Dva dana ranije, 13. septembra, ruski dron je pogodio lokomotivu voza na liniji Kijev-Varšava, svega dva kilometra od granice sa Poljskom.

Ukrajinski odgovor u Sizranu

Ukrajinske snage su, prema saopštenju ukrajinskog Generalštaba, iste noći gađale rafineriju Sizran, deo ruskog državnog naftnog giganta Rosnjeft. Pogođena je jedinica za primarnu preradu nafte AVT-6, kao i skladište rezervoara u sklopu postrojenja.

Reč je o zasebnom udaru od onog koji je tri dana ranije, 12. septembra, potvrdila ukrajinska bezbednosna služba SBU, kada su dronovi pogodili fabriku FPV dronova u blizini Taganroga. Ta dva napada ne treba mešati, jer su izvedena različitim danima na različite mete, iako oba pripadaju istoj ukrajinskoj kampanji gađanja ruske naftne infrastrukture i proizvodnje dronova.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je napade komentarisao tvrdnjom da bi, da Amerikanci nisu odustali od dogovora iz Ankridža, Rusija i Ukrajina “već godinu dana živele bez rata”.

Sledeći sastanak, bez potvrđenog datuma

Zelenski je najavio da će temu energetskog primirja, kao i moguću obustavu napada na moru, izneti na mogućem sastanku sa Trampom u Njujorku, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija između 21. i 23. septembra, ukoliko se rasporedi dvojice predsednika poklope. Do tada ostaje otvoreno i pitanje evropskog sankcionog roka od 22. septembra, koji direktno oblikuje uslove pod kojima ceo region, uključujući Srbiju, kupuje naftu i gas dok rat u Ukrajini traje.