Bomba kod Jekaterinburga ranila vlasnika fabrike dronova

Eksplozivna naprava postavljena ispod automobila aktivirana je u kasnim večernjim satima u utorak, 4. avgusta, u selu Bolšoj Istok nadomak Jekaterinburga, i teško ranila Vladimira Tkačuka, osnivača i direktora fabrike dronova Uraldronzavod, dok je njegov vozač poginuo na licu mesta. Za Beograd ova priča nije toliko udaljena koliko deluje: Uraldronzavod se nalazi na sankcionim listama Sjedinjenih Država i Evropske unije, a Srbija te mere nije uvela, pa svako pominjanje ruske vojne industrije pod restriktivnim režimom vraća u igru pitanje usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, koje Evropska komisija meri u svakom godišnjem izveštaju o napretku.

Očevici su lokalnim medijima opisali snažnu detonaciju i plamen koji je zahvatio Tkačukov mercedes. Vozilo je uništeno. Eksplozija se dogodila u utorak uveče, ali su detalji izašli u javnost tek narednog dana, kada su ih preneli ruski mediji.

Podaci o Tkačukovom stanju se razlikuju i to razmimoilaženje samo po sebi govori nešto o tome koliko se pažljivo doziraju informacije. Njegov Telegram kanal saopštio je da je reč o pokušaju ubistva i naveo da se ranjeni nalazi na intenzivnoj nezi, u stabilnom stanju. Izvori državne agencije TASS tvrdili su suprotno, da je stanje kritično i da se lekari bore za njegov život.

Organi gonjenja pokrenuli su istragu za ubistvo, ali javnih izjava nije bilo. Odgovornost za napad niko nije preuzeo.

Firma pod sankcijama i dron Upir

Tkačuk je Uraldronzavod osnovao 2023. godine, u talasu privatnih proizvođača bespilotnih letelica koji su nikli posle početka invazije na Ukrajinu. Fabrika pravi dron Upir, na ruskom avet, jeftin i jednostavan FPV dron koji ruska vojska masovno koristi na frontu. Upravo zbog te proizvodnje firma je završila pod sankcijama Vašingtona i Brisela.

Tkačuk nije bio anoniman preduzimač iz Urala. Ranije je snimljen kako predsedniku Vladimiru Putinu pokazuje dronove svoje fabrike, na izložbi vojnih bespilotnih letelica u Sankt Peterburgu. Uz to vodi proratni Telegram kanal Povernutije na vojne, u prevodu Opsednuti ratom, koji ima preko 650.000 pratilaca. Kombinacija proizvodnje za front i sopstvene medijske platforme napravila je od njega figuru vidljiviju od većine direktora u ruskoj odbrambenoj industriji.

Drugi napad u nedelju dana

Napad kod Jekaterinburga je drugi slučaj ove vrste u sedam dana. U subotu, 1. avgusta, eksplozija u restoranu na Kudrinskom trgu u Moskvi ubila je pet ljudi, a povredila devetnaestoro. Lokal važi za mesto koje posećuju državni funkcioneri, a ruski mediji su tvrdili da je meta bio general Aleksandar Čajko, koji je u maju postavljen za komandanta vazdušno-kosmičkih snaga i koji je te večeri u restoranu obeležavao rođendan i unapređenje. Ruski zvaničnici i gradonačelnik Moskve za taj napad su optužili Ukrajinu.

Ni za moskovsku eksploziju odgovornost nije preuzeta.

Zašto su mete sve češće privrednici?

Zato što se ratna ekonomija preselila iz državnih kombinata u privatne pogone. Serija atentata unutar Rusije od 2022. godine gađala je uglavnom ljude sa uniformom ili mikrofonom: Darja Dugina poginula je u eksploziji automobila kod Moskve u avgustu 2022, vojni bloger Vladlen Tatarski ubijen je eksplozivnom napravom u kafiću u Sankt Peterburgu u aprilu 2023, general Igor Kirilov ubijen je bombom postavljenom na trotinet ispred zgrade u Moskvi u decembru 2024.

Tkačuk pripada drugoj kategoriji. On je civil koji vodi privatnu firmu i isporučuje potrošni materijal za front, a takvih firmi je u Rusiji u poslednje tri godine osnovano na desetine. Ako se meta pomera ka njima, krug ljudi koji se smatra legitimnim ciljem postaje neuporedivo širi, a fizičko obezbeđenje takvih pogona i njihovih vlasnika neuporedivo skuplje.

Za region taj pomak ima jednu praktičnu posledicu. Rasprava o sankcijama prema ruskoj vojnoj industriji do sada se vodila kao pravno i trgovinsko pitanje, o listama, licencama i krajnjim korisnicima. Napadi na direktore firmi sa tih istih listi pretvaraju je u bezbednosno pitanje, a države koje sankcije nisu uvele, među njima i Srbija, o tome će morati da odgovaraju u drugačijem tonu nego do sada.

Sledeći rok je poznat: godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, u kome se stepen usklađenosti sa merama Unije iskazuje procentom i objavljuje crno na belo.