Predstavnički dom SAD izglasao rekordni vojni budžet

Za Srbiju, koja svaki skok cene barela oseti na pumpama i u računima za grejanje, odluka doneta u Vašingtonu nije daleka vest. Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je 23. jula vojni zakon vredan oko 1,15 biliona dolara, dokument koji finansira nastavak udara na Iran i dodatno vezuje Vašington za Izrael, a svaki novi krug eskalacije na Bliskom istoku direktno diže cenu nafte na tržištima od kojih zavisi i srpska ekonomija.

Zakon je usvojen uglavnom po strančkim linijama, glasovima republikanske većine, i predstavlja jedan od najskupljih odbrambenih paketa u novijoj američkoj istoriji. Republikanci su ga predstavili kao potvrdu da Sjedinjene Države neće odustati od kampanje protiv Teherana dok ne postignu ono što nazivaju trajnim slabljenjem iranskih vojnih kapaciteta. Demokrate su, sa druge strane, upozorile da Kongres potpisuje otvoren ček za rat čiji kraj niko u Vašingtonu ne ume da definiše.

Šta tačno finansira novi zakon?

Sredstva iz paketa namenjena su za tri glavna pravca. Prvi je nastavak vazdušne kampanje protiv Irana, koja je do sada ušla u jedanaestu noć američkih udara i, prema procenama, već koštala oko 37,5 milijardi dolara. Drugi pravac je proširenje bezbednosne saradnje sa Izraelom, uključujući dopunu sistema protivvazdušne odbrane i razmenu obaveštajnih podataka. Treći deo pokriva logistiku i pojačano prisustvo američkih snaga u Zalivu, gde je Pentagon poslednjih nedelja premestio dodatne nosače aviona i eskadrile.

Uporedo sa usvajanjem zakona, ministar odbrane Pit Hegset zatražio je od Kongresa još 70 milijardi dolara, tvrdeći da postojeći iznos neće biti dovoljan ako operacije potraju do jeseni. Taj zahtev otvorio je novu raspravu čak i unutar republikanskih redova, gde deo poslanika strahuje da se početna operacija ograničenog obima pretvara u sukob bez jasne izlazne strategije. Pentagon je zauzvrat poručio da svako usporavanje sada znači skuplju i dužu kampanju kasnije.

Za evropske kancelarije, uključujući Brisel, ovaj potez znači da se transatlantska veza sve više premešta ka Bliskom istoku, dok pitanja od kojih zavisi region Zapadnog Balkana ostaju u drugom planu. Visoka predstavnica EU već je diskretnim diplomatskim kanalom tražila od Vašingtona uzdržanost, svesna da bi produženi rat mogao da pokrene novi talas izbeglica prema evropskim granicama i dodatno optereti energetsko tržište kontinenta.

Neizvesnost u Senatu i cena za region

Iako je Predstavnički dom obavio svoj deo posla, sudbina zakona daleko je od rešene. U Senatu, gde je republikanska prednost tanja, nekoliko senatora iz obe stranke najavilo je da će tražiti amandmane kojima bi se ograničilo trajanje operacija i uvela obaveza redovnog izveštavanja Kongresa. Bez njihove podrške, paket u sadašnjem obliku teško da može da prođe, pa se očekuje višenedeljno pregovaranje o konačnom tekstu.

Za Srbiju i region, sama neizvesnost je već faktor. Tržišta ne vole otvorena pitanja, a produžena kampanja na Bliskom istoku održava cenu nafte visokom bez obzira na to kako se završi glasanje u Senatu. Beograd, koji balansira između energetske zavisnosti i geopolitičkih pritisaka sa više strana, pažljivo prati svaki potez u Vašingtonu, jer se posledice odluka donetih hiljadama kilometara daleko po pravilu prvo osete na najranjivijim delovima domaćeg budžeta.

Ostaje pitanje koje se postavlja i u Vašingtonu i u evropskim prestonicama: da li je Kongres upravo odobrio budžet za rat čiji krajnji trošak, i finansijski i geopolitički, još niko nije spreman da izračuna?