Šest mrtvih u Gazi uprkos primirju, Hamas u Kairu

Za Beograd, koji godinama pažljivo balansira odnose sa Izraelom i sa arapskim partnerima, a čiju spoljnu politiku sve više oblikuje evropska perspektiva, ono što se dešava u Gazi nije daleka vest nego test za ceo diplomatski kanal koji Srbija održava na Bliskom istoku. U nedelju, 12. jula, izraelski udari usmrtili su najmanje šestoro ljudi u Gazi, iako je primirje posredovano od Sjedinjenih Država formalno na snazi već devet meseci. Među poginulima je i devetogodišnja Tala Abu Matar, ubijena u izbegličkom kampu Al Burejdž, dok su u vazdušnom udaru na livnicu metala u naselju Sabra, u gradu Gazi, poginule još četiri osobe.

Slika koju ovi napadi ostavljaju u suprotnosti je sa obećanjem koje je pratilo dogovor iz jeseni prošle godine. Primirje iz oktobra 2025. zaustavilo je velike borbe i otvorilo prostor za razmenu zarobljenika, ali nije zaustavilo vatru u potpunosti. Izraelska strana od tada je, prema palestinskim podacima, u pojedinačnim udarima usmrtila više od 1.000 ljudi, što celoj konstrukciji daje karakter krhkog i selektivnog mira, a ne trajnog prekida sukoba.

Zašto primirje ne zaustavlja vatru?

Odgovor leži u prirodi samog dogovora. Primirje je koncipirano kao prva faza šireg plana američkog predsednika Donalda Trampa, i ono reguliše prekid glavnih operacija i humanitarni pristup, ali ostavlja otvorenim najosetljivija pitanja. Izrael zadržava pravo na takozvane ciljanje udara kada proceni da postoji pretnja, a upravo ta odredba, tumačena vrlo široko, pretvara svaki incident u potencijalnu tragediju za civile koji nemaju kuda da se sklone.

Naselje Sabra i kamp Al Burejdž nisu izuzeci nego obrazac. Livnica metala pogođena u gradu Gazi zvanično je vojni cilj u izraelskom čitanju, dok je za stanovnike to bila radna lokacija u gusto naseljenom području. U takvom rasporedu, u kojem se linija između borca i civila povlači iz vazduha i na daljinu, devetogodišnja devojčica postaje statistika u izveštaju o prekršenom, a ipak formalno važećem primirju. To je geopolitička realnost sa kojom se suočavaju i posrednici u Kairu i Vašingtonu.

Kairo, razoružanje i druga faza plana

Dok se u Gazi broje žrtve, u egipatskoj prestonici odvija se diplomatski deo priče. Lideri Hamasa doputovali su u Kairo na razgovore o sprovođenju druge faze Trampovog mirovnog plana, a ona podrazumeva dva zahteva koja pokret dosad nije prihvatio: razoružanje i povlačenje izraelske vojske sa preostalih pozicija. Izvori bliski pregovorima navode da proboja za sada nema, jer se upravo oko pitanja oružja lomi kičma celog aranžmana.

Hamas je pritom već napravio jedan korak koji se u zapadnim kancelarijama čita kao signal spremnosti na kompromis. Pokret je 6. jula najavio da raspušta svoju civilnu upravu u Gazi i da vlast predaje palestinskom tehnokratskom komitetu predviđenom samim sporazumom. Time se otvara pitanje ko će stvarno upravljati enklavom, ko će garantovati bezbednost i pod čijim nadzorom, a odgovor na to pitanje odrediće da li druga faza uopšte može da zaživi. Egipat i Katar, kao tradicionalni posrednici, pokušavaju da premoste jaz, ali bez američkog pritiska na obe strane teško je zamisliti pomak.

Za Srbiju i evropske partnere, koji na multilateralnom planu podržavaju rešenje zasnovano na dva entiteta, poruka iz ovog vikenda je neprijatno jasna. Prekid vatre koji dopušta udare, i pregovori koji se vode dok padaju bombe, ne stvaraju poverenje potrebno za sledeći korak. Ako se druga faza plana ne pretoči u proverljive garancije, pitanje je da li Kairo može doneti bilo šta osim odlaganja. Šta mislite, može li mir izgrađen na uslovnom primirju uopšte da opstane dok se u istom danu sahranjuju civili?