Tramp zapretio Iranu: Sledeće nedelje rušimo elektrane

Za zemlju koja svaki litar goriva plaća po ceni koju određuje uzani morski prolaz udaljen četiri hiljade kilometara, ovo nije daleka vest. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko petine svetskih zaliha energenata, a američki predsednik Donald Tramp je u intervjuu za Foks njuz, emitovanom u utorak uveče, najavio da će sledeća faza kampanje pogoditi iransku civilnu infrastrukturu ako Teheran ne sedne za pregovarački sto. Srbija nema ni jednu jedinu polugu u tom prolazu, ali ima račun koji stiže preko Brenta.

„Sledeće nedelje dolaze elektrane. Sledeće nedelje dolaze mostovi. Oborićemo im sve elektrane. Oborićemo im sve mostove, osim ako ne sednu za sto i pregovaraju”, rekao je Tramp, dodavši da energetske mete čuva za kraj. Bila je to najeksplicitnija pretnja civilnim objektima od početka ove runde sukoba i, po tonu, poziv na kapitulaciju pre nego diplomatska ponuda.

Šta se zapravo desilo u poslednja četiri dana

Reč je o četvrtom uzastopnom danu američkih udara. U ponedeljak je Sentkom objavio snimak jednosmernog napadnog drona koji je pogodio postrojenje za održavanje podmornica i brodova u Bandar Abasu. U sredu ujutru usledio je prvi direktan američki udar na samu iransku vojsku: trinaest projektila pogodilo je kasarnu 388. brigade kopnenih snaga u Bampuru, u provinciji Sistan i Beludžistan, na jugoistoku zemlje. Iranska vojska je potvrdila da je poginulo sedam vojnika, a trinaest ranjeno, osudila udar i najavila „odlučan odgovor” na, kako je navela, „američku agresiju”. Portparolka iranske vlade Fateme Mohadžerani saopštila je da je u nedavnim napadima na jug Irana ubijeno više od trideset civila.

Paralelno teče i pomorski deo priče, koji je po ekonomskim posledicama možda i teži od projektila. Tramp je satima ranije povukao ideju o taksi od dvadeset odsto na sav teret koji prolazi kroz Ormuz, uz obrazloženje da su saveznici u Zalivu izneli primedbe, da bi u sredu ujutru Vašington ponovo uveo pomorsku blokadu iranskih luka. Blokada je prvi put uvedena sredinom aprila, ukinuta sredinom juna posle privremenog sporazuma, a šezdesetodnevni pregovarački prozor koji je tada otvoren u međuvremenu je stao. U prvih sedamnaest sati nove blokade američke snage su preusmerile dva komercijalna broda koji su pokušali da je izbegnu.

Koliko će ovo koštati Srbiju?

Odgovor je već upisan u berzanske tabele. Brent je utorak, 14. jula, zatvorio na 84,73 dolara za barel, sa oko 69 dolara koliko je vredeo u junu. To je skok od blizu dvadeset odsto za nešto više od mesec dana, i to bez ijednog dana stvarnog zatvaranja Ormuza. Ako Tramp ispuni pretnju i pogodi iranske elektrane, tržište neće računati štetu na iranskim trafostanicama nego rizik odmazde u samom moreuzu, a taj rizik se u ceni pojavljuje odmah, ne za nedelju dana.

Za srpskog potrošača lanac je kratak i poznat: Brent gore, uvozni račun za naftu i derivate gore, pritisak na cene goriva gore, pa onda na transport i na sve što se transportom pomera. Nema tu ni sankcionog režima ni diplomatskog kanala kojim bi se Beograd branio od cene barela. Ono što ipak postoji jeste kalendar: Tramp je sam sebi postavio rok od nedelju dana, a Teheran je do sada na svaki ultimatum odgovarao tako što ga je pustio da istekne.

Evropske prestonice za sada ćute glasnije nego obično. Ni Brisel ni Pariz nisu izašli sa zajedničkom ocenom pretnje civilnoj infrastrukturi, iako je reč o potezu koji dodiruje temelje multilateralnog pravnog okvira na koji se Unija poziva u svakom drugom sukobu. Ta tišina je i sama poruka: transatlantska veza se ovoga puta ne testira javno.

Da li mislite da će Teheran sesti za sto pre nego što istekne Trampov rok od nedelju dana, ili je i ova pretnja samo uvod u sledeći krug udara?