Grčka blokirala paket sankcija EU zbog svojih LNG brodova

Za Srbiju, koja svoju energetsku sigurnost i dalje meri odnosom prema ruskom gasu, a evropsku perspektivu ispravnošću usaglašavanja sa sankcionim režimom Unije, grčki potez je poučan podsetnik na to koliko je evropsko jedinstvo krhko kada nacionalni ekonomski interes dodirne kolektivnu spoljnu politiku. Atina je 16. jula, na sastanku stalnih predstavnika u Briselu, zaustavila usvajanje 21. paketa sankcija Rusiji i time pokazala da čak i tvrde odluke o pritisku na Moskvu ostaju taoci pojedinačnih komercijalnih računica.

Kamen spoticanja nije rat u Ukrajini niti načelno pitanje kažnjavanja Kremlja, već jedna precizna odredba: zabrana transporta ruskog tečnog prirodnog gasa u treće zemlje. Ta mera bi neposredno pogodila grčku kompaniju Dynagas, jednog od ključnih prevoznika LNG-a sa ruskog arktičkog projekta Jamal. Dynagas raspolaže specijalizovanim brodovima klase Arc7, ledolomcima sposobnim da probijaju arktički led i iznose ruski gas na svetsko tržište, pa bi svaka zabrana transporta trećim zemljama praktično isključila te tankere iz posla.

Zašto jedna zemlja može da zaustavi ceo paket?

Odgovor leži u samoj arhitekturi evropskog odlučivanja. Sankcije prema trećim državama spadaju u domen zajedničke spoljne i bezbednosne politike, gde se odluke donose jednoglasno. To znači da svaka od 27 članica raspolaže faktičkim pravom veta, i da je dovoljno da jedna prestonica podigne ruku protiv da ceo mehanizam stane. Atina je iskoristila upravo tu polugu, pretvorivši tehničku odredbu o brodskom transportu u pitanje nacionalnog interesa.

Posledica je dvostruka. Usvajanje 21. paketa odloženo je za najmanje nedelju dana, a Brisel je bio prinuđen da produži postojeći cenovni limit na rusku naftu do 23. jula, kako bi izbegao pravni vakuum u kome bi ograničenja privremeno prestala da važe. Paket, inače, ne staje na LNG-u: predviđa i mere protiv dodatnih ruskih banaka, kripto mreža koje služe za zaobilaženje postojećih restrikcija, kao i segmenata ruske vojne industrije. Sve to sada čeka da se reši grčka rezerva.

Grčki potez otvara i širu raspravu o tome ko snosi teret sankcija. Zemlje sa velikim pomorskim i trgovačkim flotama, poput Grčke, Kipra i Malte, u dosadašnjim rundama više puta su tražile izuzeća ili prelazne rokove, pozivajući se na štetu po sopstvene privrednike. Za razliku od načelne podrške pritisku na Moskvu, koju u Briselu retko ko dovodi u pitanje, konkretna cena tog pritiska raspoređena je vrlo neravnomerno, i baš tu se rađaju blokade.

Šta ovo znači za jedinstvo Unije

Za Uniju, epizoda je više od tehničke zavrzlame oko brodova. Ona pokazuje da se sankcioni konsenzus, koji je od početka rata u Ukrajini bio jedan od retkih dokaza evropske odlučnosti, sve teže održava kako se mere šire na osetljive komercijalne sektore. Svaki naredni paket dodiruje nove interese, a svaki dodirnuti interes rađa novog kandidata za veto.

Za Beograd, poruka je indirektna ali jasna. Ako članica Unije može da uslovi svoj glas zaštitom domaćeg brodara, onda je iluzija očekivati da će usaglašavanje sa spoljnom politikom EU ikada biti mehaničko i bezbolno. Energetika, brodarstvo i sankcije ostaju polja na kojima se evropska solidarnost svakodnevno preispituje, a odluke se ne donose u ime principa, već na preseku principa i računice.

Da li će Grčka na kraju popustiti pod pritiskom partnera, ili će Brisel morati da razvodni odredbu o LNG-u da bi sačuvao jedinstvo, saznaćemo već u danima pred 23. jul. A vi, mislite li da bi Srbija u sličnoj poziciji branila sopstveni ekonomski interes jednako odlučno kao Atina?