Brisel sprema sankcije za 80 ruskih subjekata
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas najavila je novi paket koji cilja vojno-industrijski kompleks Rusije, kršioce ljudskih prava i kremaljske propagandiste, dok šteta od sankcija raste.
- Visoka predstavnica EU Kaja Kalas najavila je novi sankcioni paket protiv 80 ruskih subjekata i pojedinaca.
- Mete su vojno-industrijski kompleks, kršioci ljudskih prava i kremaljski propagandisti.
- Kalas navodi da su dosadašnje mere Rusiju koštale oko 1,5 biliona dolara.
- Paket dolazi posle 20. paketa usvojenog ranije ove godine i tek treba da ga odobre članice EU.
Za Srbiju, koja vodi politiku vojne neutralnosti i odbija da se priključi sankcijama Moskvi, svaki novi potez Brisela protiv ruske privrede znači još jedan test evropske perspektive Beograda. Visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kalas najavila je u Briselu pripremu novog sankcionog paketa usmerenog na 80 ruskih subjekata i pojedinaca, čime se sankcioni režim prema Moskvi približava granicama koje su pre tri godine delovale nezamislivo.
Kalas je precizirala da meta novog talasa nisu prvenstveno banke ili energetski giganti, koji su već uveliko pogođeni ranijim merama, već tri konkretne grupe: vojno-industrijski kompleks koji snabdeva front u Ukrajini, pojedinci odgovorni za kršenja ljudskih prava i mreža propagandista bliskih Kremlju. Time se sankcioni instrument Unije pomera sa makroekonomskog pritiska ka ciljanom udaru na aparat koji omogućava rat i njegovo opravdavanje u javnosti.
Koliko su sankcije zaista koštale Rusiju?
Prema rečima visoke predstavnice, kumulativna šteta koju je ruska privreda pretrpela od početka sankcionog talasa procenjuje se na oko 1,5 biliona dolara. Reč je o cifri koja obuhvata izgubljene prihode, zamrznutu imovinu, prekinute trgovinske kanale i troškove zaobilaženja postojećih ograničenja. Kalas je tu procenu iznela kao argument da pritisak funkcioniše i da Unija ne namerava da popušta, uprkos zamoru pojedinih članica.
Novi paket dolazi neposredno posle 20. paketa sankcija, koji je usvojen ranije ove godine. Ritam kojim Brisel donosi nove runde mera pokazuje da je sankciona politika postala stalna komponenta odnosa Unije i Rusije, a ne vanredni instrument. Svaki naredni paket, međutim, sve teže pronalazi nove mete koje još nisu pogođene, pa se fokus prirodno seli ka užim i preciznije definisanim grupama, poput propagandista i pojedinačnih aktera unutar vojne industrije.
Paralelno sa najavom iz Brisela, Velika Britanija je pokrenula istragu protiv tankera za koji se sumnja da pripada takozvanoj senci ruske flote, mreži plovila koja prevoze rusku naftu zaobilazeći cenovni plafon i ograničenja. London sumnja da je konkretno plovilo prekršilo sankcije na izvoz nafte, što ilustruje koliko je teško zatvoriti sve kanale kroz koje Moskva i dalje izvozi energente.
Šta paket znači za odnose EU i članica?
Najava Kalas otvara i pitanje unutrašnje kohezije Unije, jer svaki sankcioni paket mora jednoglasno da odobre sve države članice. Iako mere koje pogađaju vojnu industriju i propagandiste obično nailaze na manje otpora od onih koje diraju energetiku, proces usvajanja nikada nije automatski. Diplomatski kanal između Brisela i pojedinih prestonica ostaje mesto gde se sudbina paketa zapravo odlučuje.
Za region jugoistočne Evrope, a posebno za Srbiju, ovakvi potezi imaju i indirektne posledice. Što je sankcioni režim oštriji i sveobuhvatniji, to je veći pritisak na zemlje kandidatkinje da usklade svoju spoljnu politiku sa stavovima Unije. Beograd taj zahtev godinama balansira sa odnosima prema Moskvi, a svaki novi paket dodatno sužava prostor za neutralnost.
Da li će Unija uspeti da održi jedinstvo oko sankcija i kada front i energetske mete budu iscrpljeni?
