SAD blokirale iranske luke, Teheran suspendovao dogovor
Vašington je ponovo uveo pomorsku blokadu iranskih luka i sedmu noć bombarduje, dok je Teheran suspendovao primenu memoranduma sa SAD i poručio da pregovora tokom rata više nema.
- SAD su ponovo uvele pomorsku blokadu iranskih luka, s ciljem da pritisnu iransku javnost i globalno tržište energenata.
- Iran je suspendovao primenu memoranduma sa Vašingtonom, uz poruku da je politika pregovaranja tokom rata završena.
- Tokom jula je u američkim udarima poginulo oko 50 ljudi, a sedma noć bombardovanja prekinula je vodosnabdevanje selima na jugu Irana.
- Iranski napadi pogodili su i Kuvajt: crni dim i plamen nadvili su se nad mestom Mangaf, južno od glavnog grada.
Za Srbiju, koja gotovo svaki litar nafte i najveći deo gasa dovlači posredno, sa tržišta osetljivog na svaki potres na Bliskom istoku, popodnevna eskalacija oko iranskih luka nije daleka vest nego pitanje cene na pumpi i računa za grejanje već ove jeseni. Sjedinjene Američke Države ponovo su uvele pomorsku blokadu iranskih luka, dok istovremeno sedmu noć zaredom bombarduju ciljeve u toj zemlji, a Teheran je odgovorio suspenzijom sporazuma sa Vašingtonom i porukom da dijaloga dok padaju bombe više nema.
Blokada je zamišljena kao dvostruki pritisak. Prvi je unutrašnji, na iransku javnost i vlast, presecanjem pomorskih ruta kojima zemlja izvozi naftu i uvozi robu. Drugi je spoljni, na globalno tržište energenata, jer svako zatvaranje iranskih terminala i najava mera u blizini Ormuskog moreuza podiže premiju rizika na svetsku cenu nafte. Kroz taj uski moreuz prolazi petina svetske trgovine naftom, pa se posledice osećaju daleko od Zaliva.
Šta tačno donosi nova eskalacija
Iranski zvaničnici saopštili su da je Teheran suspendovao primenu memoranduma o razumevanju sa Sjedinjenim Državama, uz obrazloženje da je, kako je poručeno, politika pregovaranja tokom rata završena. Iranski vrhovni vođa ocenio je da bi potpis Donalda Trampa na bilo kakav sporazum bio bezvredan i nevažeći, čime je diplomatski kanal, barem zvanično, zatvoren dok traju udari.
Na terenu je bilans teži iz noći u noć. Prema dostupnim izveštajima, u američkim udarima tokom jula poginulo je oko 50 ljudi, a sedma noć bombardovanja prekinula je vodosnabdevanje selima na jugu Irana, čime civilna infrastruktura sve više ulazi u zonu pogođenog. Vašington istovremeno vraća desetine aviona za dopunu goriva u Izrael, što se čita kao priprema terena za mogući nastavak masovnog bombardovanja, o kom američki predsednik, prema navodima, još odlučuje.
Sukob se u međuvremenu prelio preko iranskih granica. Iranski napadi pogodili su Kuvajt, gde su se crni dim i plamen nadvili nad mestom Mangaf, južno od glavnog grada. Time je u igru uvučena i jedna od stabilnijih zalivskih monarhija, saveznica Zapada, što proširuje krug država koje se pripremaju za dalje zaoštravanje.
Zašto je ovo važno za Srbiju i region?
Srpska privreda nema direktnog udela u bliskoistočnom sukobu, ali je posredno izložena preko cene nafte i gasa. Svako produženo zatvaranje iranskih luka i tenzija oko Ormuskog moreuza podiže cenu barela na berzama, a taj rast se sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja preliva na pumpe u Srbiji i na ulaznu cenu energenata za industriju. Za zemlju koja uvozi najveći deo energetskih potreba, to nije apstrakcija nego stavka u budžetu domaćinstava.
Postoji i diplomatski sloj. Evropska unija, kojoj Srbija teži, pažljivo odmerava reakciju na američke poteze, jer bi šira regionalna eskalacija pogodila i evropsko tržište energenata usred priprema za zimu. Beograd, koji tradicionalno neguje pragmatične odnose sa više strana, u ovakvim trenucima pokazuje koliko je ranjiv na krize koje počinju hiljadama kilometara daleko. A vas pitamo: koliko je Srbija spremna za novi udar na cene energenata koji bi mogao da stigne sa Bliskog istoka?
