Libanska vojska ulazi na jug: Izrael se prvi put povlači
Beograd prati Bliski istok kroz prizmu stabilnosti i mirovnih misija, a Bejrut je dobio prvi konkretan korak ka izraelskom povlačenju sa juga, po američki posredovanom faznom okviru.
- Libanska vojska je 20. jula počela raspoređivanje u tri južne pilot-zone, uz jugu granice sa Izraelom.
- Prvo povlačenje izraelskih snaga očekuje se već u utorak, kao test pre šireg povlačenja.
- Okvir posreduju Sjedinjene Države, u dogovoru Izraela i Libana, po faznom i uslovnom modelu.
- Šesta runda pregovora zaključena je 15. jula uz najavljeni napredak, ali rok za potpuno povlačenje i dalje je nejasan.
Za Beograd, koji svoju spoljnopolitičku orijentaciju usklađuje sa evropskom perspektivom i tradicionalno prati mirovne mandate Ujedinjenih nacija, svaki pomak na jugu Libana ima težinu veću od lokalne. Reč je o liniji na kojoj se sučeljavaju interesi velikih sila, a stabilnost tog pojasa direktno se preliva na širu bezbednosnu geografiju istočnog Sredozemlja koju srpska diplomatija budno posmatra. Zato vest da je libanska vojska u nedelju, 20. jula, počela raspoređivanje u tri južne pilot-zone nije samo regionalna epizoda, već prvi opipljiv znak da bi se dugogodišnji obrazac izraelskog prisustva na libanskom tlu mogao promeniti.
Libanske oružane snage ušle su u sela na jugu zemlje u sklopu trilateralnog okvira koji su dogovorili Izrael i Liban, uz posredovanje Vašingtona. Model je namerno postavljen kao fazni i testni: umesto jednokratnog i sveobuhvatnog povlačenja, strane su se opredelile za ograničeni broj zona u kojima se proverava da li libanska armija može da preuzme kontrolu, a izraelska vojska da je prepusti bez novih incidenata. Prvo povlačenje izraelskih snaga, prema dogovorenoj dinamici, očekuje se već u utorak.
Zašto je ovaj korak drugačiji od ranijih primirja?
Prethodne godine donele su niz prekida vatre koji su se raspadali gotovo istom brzinom kojom su proglašavani, pa je skepsa u Bejrutu i regionu razumljiva. Ono što ovaj aranžman izdvaja jeste redosled poteza: libanska vojska se raspoređuje pre nego što se Izrael povuče, čime se izbegava bezbednosni vakuum koji je u prošlosti popunjavao Hezbolah. Umesto da se povlačenje uslovljava jednim potpisom, ono je razloženo na merljive korake, gde svaki naredni zavisi od uspeha prethodnog.
Time se, barem na papiru, menja logika pregovora. Šesta runda razgovora zaključena je 15. jula uz najavu napretka oko samog plana povlačenja, a pilot-zone su konkretan proizvod te dinamike. Za libansku državu, koja godinama pokušava da povrati monopol nad silom na sopstvenoj teritoriji, raspoređivanje regularne vojske na jugu ima i simboličku i praktičnu dimenziju: to je pokušaj da se kontrola granice vrati u ruke institucija, a ne paravojnih struktura.
Šta ostaje nerešeno na terenu
Uprkos pozitivnom tonu, ključno pitanje ostaje bez odgovora, a to je rok za potpuno povlačenje izraelske vojske sa libanskog juga. Fazni pristup koji smanjuje rizik od kolapsa istovremeno ostavlja prostor za odugovlačenje, jer svaka zona koja ne prođe test može zaustaviti čitav proces. Otvoreno je i pitanje kako će se prema novom rasporedu odnositi Hezbolah, čije prisustvo u pograničnom pojasu ostaje najosetljivija tačka svakog dogovora.
Vašington, koji je preuzeo ulogu glavnog posrednika, ovaj okvir predstavlja kao model koji bi mogao da se proširi duž cele granice ukoliko prve zone izdrže probu. Evropske kancelarije, koje dugoročno vezuju stabilnost Libana za sprečavanje novih migracionih i bezbednosnih pritisaka na Sredozemlje, pažljivo mere svaki korak. Za region kome Srbija pripada širem sredozemnom susedstvu, poruka je jasna: prvi put posle dužeg vremena postoji proces sa jasnim redosledom, a ne samo proglas.
Da li će fazni model izdržati pritisak terena i prerasti u istinsko povlačenje, ili će se, kao i ranije, zaustaviti na prvim selima na jugu Libana?
