Ukrajina za dva dana pogodila 13 brodova ruske flote u senci
Kijev tvrdi da je za 21. i 22. jul udario 13 plovila kojima Moskva zaobilazi sankcije, dok na jugu Rusije gore skladišta trgovca Vajlberisa, a Krim ostaje bez struje.
- Ukrajina tvrdi da je za 21. i 22. jul pogodila 13 plovila ruske flote u senci: 10 teretnih brodova, dva tegljača i jedan tanker.
- Udari su izvedeni na Crnom i Azovskom moru, sa ciljem logistike kojom Moskva zaobilazi sankcije na izvoz nafte.
- Na jugu Rusije zapaljena su skladišta najvećeg onlajn trgovca Vajlberisa posle prijavljenih napada dronovima, uz povređene u dva grada.
- Prijavljeni su prekidi struje širom okupiranog Krima i požari u više gradova na jugu Rusije.
Za Srbiju, koja gorivo i deo energenata i dalje dobija posredno preko crnomorskih i dunavskih koridora, svaki novi udar na plovila i naftnu logistiku na jugu Rusije nije daleka ratna vest, nego faktor koji se preliva na cene i osiguranje transporta u celom regionu. Ukrajinska vojska saopštila je da je tokom 21. i 22. jula pogodila trinaest plovila takozvane ruske flote u senci, mreže brodova kojima Moskva prevozi naftu mimo zapadnih sankcija, i time otvorila novu, pomorsku fazu rata koja se vodi daleko od rovova na istoku.
Prema navodima Kijeva, među pogođenim plovilima bilo je deset teretnih brodova, dva tegljača i jedan tanker, a napadi su izvedeni na Azovskom i Crnom moru. Komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme Robert Brovdi objavio je snimak udara dronovima na plovila, a ukrajinska strana tvrdi da je od početka ove kampanje pogođeno više od sto plovila na Azovskom i oko sedamdeset na Crnom moru. Sankcioni režim koji Zapad godinama gradi oslanja se na to da ruska nafta ostane bez kupaca i bez prevoznika, a Kijev sada tu logiku prenosi na samo more.
Šta je flota u senci i zašto je Kijev cilja?
Flota u senci je naziv za stotine starijih tankera nejasnog vlasništva i osiguranja koje Rusija koristi da naftu proda iznad zapadno postavljene granice cene. Ukrajina tvrdi da ta plovila, jer služe zaobilaženju sankcija i finansiranju rata, više ne moraju da se tretiraju kao obično civilno brodarstvo prema međunarodnom pravu. To je pravno osetljiva teza, jer pomera granicu onoga što se u ratu na moru smatra legitimnim ciljem, i upravo zbog toga svaka nova serija udara privlači pažnju kancelarija u Briselu i Vašingtonu, koje sankcioni pritisak žele da održe, ali bez eskalacije koja bi ugrozila slobodu plovidbe.
Paralelno sa pomorskim udarima, na kopnu je prijavljen niz napada dronovima na logističke centre. Zapaljena su skladišta Vajlberisa, najvećeg ruskog onlajn trgovca, u Krasnodaru i Nevinomisku, a lokalne vlasti navode da je u dva grada povređeno više ljudi. Reč je o četvrtom prijavljenom udaru na objekte tog trgovca u kratkom roku, čime Kijev poručuje da meta nije samo vojna, nego i privredna pozadina rata.
Koliko su ovi udari zaista promenili odnos snaga?
Rusija i Ukrajina i dalje jedna drugoj pripisuju napade na brodove, luke, skladišta i vojne objekte, pa je nezavisnu proveru svakog pojedinačnog pogotka teško izvesti sa terena. Prijavljeni su i prekidi struje širom okupiranog Krima, gde su, prema ukrajinskim navodima, pogođene električne podstanice u više mesta, kao i požari u gradovima na jugu Rusije. Ono što se sa sigurnošću vidi jeste promena obrasca: umesto samo linije fronta, težište se pomera na pozadinu, na tankere, transformatore i magacine.
Za evropsku perspektivu, uključujući i srpsku, ključno pitanje nije samo vojni bilans, nego cena. Ako udari na flotu u senci i naftnu logistiku postanu redovni, rizik i osiguranje prevoza rastu, a to se pre ili kasnije oseti na pumpama i u budžetima domaćinstava. Pitanje je da li će Moskva na pomorsku kampanju odgovoriti novim talasom udara na ukrajinske luke i infrastrukturu, ili će pokušati da flotu u senci zaštiti drugim rutama. Šta mislite, može li Ukrajina pritiskom na more zaista da smanji ruske prihode od nafte?
