Dvanaesta noć udara na Iran, Rubio: Teheran moli za dogovor

Za Srbiju, koja sirovu naftu za domaću preradu dobija preko Jadranskog naftovoda i osetljivo reaguje na svaki skok cene na svetskim berzama, novi talas američkih udara na Iran nije udaljena vest sa druge strane sveta, nego pitanje računa na pumpi i predvidljivosti energetskog uvoza. Vašington je, po sopstvenom saopštenju, dvanaestu noć zaredom dejstvovao po ciljevima u Iranu, a sukob koji je počeo kao ograničena razmena udara sada zadire u pomorske rute kojima teče značajan deo svetskog izvoza nafte.

Državni sekretar Marko Rubio izneo je najoštriju do sada procenu iranske pozicije. Prema njegovim rečima, Teheran je pod pritiskom i traži izlaz iz sukoba, ali još nije spreman da prihvati uslove sporazuma koji bi zaustavio dejstva. Vašington, poručio je Rubio, ostaje otvoren za diplomatski kanal, ali ne pod prinudom i ne po ceni koja bi Iranu ostavila polugu za ucenu susedstva.

Rubio drži pritisak, Teheran meri odgovor

Rubio je otišao korak dalje i kontrolu Irana nad Ormuškim moreuzom označio kao opasan presedan, upozorivši da nijedna zemlja ne sme da drži ruku na ventilu kroz koji prolazi petina svetske nafte. Ta formulacija nije samo retorika za domaću publiku. Ona definiše ono što Vašington vidi kao krajnji cilj operacije: ne rušenje iranske države, nego uklanjanje njene sposobnosti da preti slobodi plovidbe i da naoružanjem snabdeva saveznike u regionu.

Paralelno, jemenski Huti nastavili su da gađaju tankere, pa je plovidba kroz Bab el-Mandeb, uski prolaz između Crvenog mora i Adenskog zaliva, postala prerizična za komercijalne brodove. Pogađanje tankera preusmerava tokove nafte i preti isporukama ka azijskim tržištima, koja najviše zavise od bliskoistočnog izvoza. Time se lokalni sukob prenosi na globalno tržište energije, a udaljenost od Beograda prestaje da bude zaštita.

Cena rata za samu Ameriku takođe raste. Šef Pentagona procenio je troškove dosadašnje operacije na oko 37,5 milijardi dolara i najavio zahtev za dodatnim sredstvima kako bi se popunile zalihe krstarećih raketa i drugog naoružanja potrošenog u dvanaest noći dejstava. Reč je o računici koja pokazuje da čak i ograničena kampanja iz vazduha i sa mora brzo dostiže obim koji se meri desetinama milijardi.

Šta zatvaranje moreuza znači za cene nafte?

Za evropska tržišta, pa i za Srbiju, ključno pitanje nije ko će odneti političku pobedu, nego koliko dugo će glavne pomorske rute ostati blokirane. Svako produženo zatvaranje Ormuškog moreuza ili Bab el-Mandeba podiže premiju rizika na sirovu naftu i poskupljuje osiguranje brodova, a taj trošak se na kraju prelije na maloprodajnu cenu goriva u zemljama koje naftu uvoze. Srbija nema direktnu izloženost iranskoj nafti, ali ima punu izloženost svetskoj ceni, jer domaća prerada zavisi od uvoza na berzanskim uslovima.

Evropske kancelarije za sada biraju uzdržan ton, pozivajući na deeskalaciju i očuvanje slobode plovidbe, bez otvorenog svrstavanja iza američke kampanje. Visoka predstavnica EU već je upozorila da produžetak sukoba preti stabilnosti isporuka energije uoči jeseni, kada evropska potražnja tradicionalno raste. Za Beograd, koji balansira između evropske perspektive i sopstvenih energetskih aranžmana, svaki dodatni dan sukoba znači manje prostora za predvidljivo planiranje uvoza.

Ako Teheran zaista traži izlaz, kao što Rubio tvrdi, pitanje je da li će do sporazuma doći pre nego što poremećaj na pomorskim rutama trajno pomeri cene goriva, ili će dvanaesta noć udara biti tek jedna u nizu. Koliko ste spremni da platite litar goriva pre nego što sukob na Bliskom istoku počne da se oseti i na vašem računu?