4.200 Izraelaca u Al Aksi, Palestincima zabranjen ulaz
Na jevrejski dan žalosti Tiša beav više od 4.200 Izraelaca, među njima i ministar Itamar Ben Gvir, ušlo je u kompleks Al Akse, dok je palestinskim vernicima uskraćeno bogosluženje.
- Više od 4.200 Izraelaca ušlo je 23. jula u kompleks Al Akse u Jerusalimu.
- Među posetiocima bio je i ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir.
- Palestinskim vernicima zabranjeno je bogosluženje tokom ulaska naseljenika.
- Ulazak se poklopio sa jevrejskim danom posta i žalosti Tiša beav.
Za Beograd, koji već godinama pažljivo održava ravnotežu između odnosa sa Izraelom i formalnog nepriznavanja jednostrano proglašene palestinske državnosti, svaki novi incident na Brdu hrama nije udaljena vest nego podsetnik koliko je status svetih mesta u Jerusalimu osetljiv za celu evropsku diplomatiju. Više od 4.200 Izraelaca ušlo je 23. jula u kompleks Al Akse, jedno od najosetljivijih mesta na Bliskom istoku, dok je palestinskim vernicima istovremeno bio uskraćen pristup bogosluženju.
Među onima koji su prošli kroz kapije kompleksa bio je i ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir, predstavnik krajnje desnice u izraelskoj vladi, čije se prisustvo na tom mestu redovno tumači kao politička provokacija. Ulazak se poklopio sa Tiša beav, jevrejskim danom posta i žalosti kojim se obeležava razaranje jerusalimskih hramova, kada tradicionalno raste broj vernika koji traže pristup lokaciji.
Zašto je Al Aksa toliko osetljiva tačka?
Kompleks poznat muslimanima kao Al Akse, a Jevrejima kao Brdo hrama, jedno je od retkih mesta na svetu gde se verski značaj dve zajednice preklapa u istom fizičkom prostoru. Prema statusu koji važi decenijama, muslimanima je dozvoljeno bogosluženje unutar kompleksa, dok nemuslimani mogu da ga posećuju u ograničenim terminima, ali bez verskih obreda. Svako narušavanje tog krhkog dogovora poslednjih godina pretvaralo se u okidač za šire sukobe.
Zabrana pristupa palestinskim vernicima tokom masovnog ulaska naseljenika upravo je element koji izaziva najoštrije reakcije. Za palestinsku stranu, uskraćivanje bogosluženja uz istovremeni dolazak hiljada Izraelaca predstavlja pomeranje granice onoga što se smatra prihvatljivim, a prisustvo visokog vladinog zvaničnika toj slici dodaje državnu težinu. Upravo zbog toga se ovakvi događaji ne posmatraju kao pojedinačne posete, već kao signal o pravcu izraelske politike prema Jerusalimu.
Kakve posledice se mogu očekivati?
Iskustvo prethodnih godina pokazuje da incidenti oko Al Akse retko ostaju izolovani. Slike hiljada ljudi koji ulaze u kompleks dok su Palestinci ostavljeni pred kapijama brzo se šire regionom i po pravilu izazivaju reakcije ne samo u Ramali i Gazi, već i u prestonicama arapskih država koje su normalizovale ili razmatraju normalizaciju odnosa sa Izraelom. Diplomatski kanal koji povezuje Jerusalim sa Amanom i Kairom posebno je osetljiv na svaku promenu statusa svetih mesta.
Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate srpsku spoljnu politiku, ovakav razvoj otvara poznatu dilemu: kako zadržati ravnotežu između partnerstva sa Izraelom i obaveza prema međunarodnom pravu koje status Jerusalima tretira kao otvoreno pitanje. Beograd tu ravnotežu čuva oprezno, svestan da svako svrstavanje nosi cenu u odnosima sa obe strane. Napetost oko kompleksa Al Akse ostaje jedno od retkih pitanja na kojem se, uprkos svim podelama, prelamaju interesi gotovo svih aktera u regionu.
Da li verujete da će nova epizoda oko Al Akse ostati izolovan incident ili najavljuje širu krizu na Bliskom istoku?
