Naseljenici zapalili dve džamije na Zapadnoj obali
Izraelski naseljenici su tokom noći zapalili dve džamije, kuće i vozila u selu Kusra i ostavili osvetničke grafite, dan posle sukoba u kome je poginulo dvoje Izraelaca i četvoro Palestinaca.
- Izraelski naseljenici su tokom noći zapalili dve džamije u selu Kusra na okupiranoj Zapadnoj obali.
- Osim bogomolja, gorele su i kuće i vozila, a na zidovima su osvanuli osvetnički grafiti.
- Izraelska vojska stigla je prekasno da uhapsi napadače koji su se povukli u obližnja naselja.
- Napad je usledio dan posle oružanog sukoba u kome je poginulo dvoje Izraelaca i četvoro Palestinaca.
Za Beograd, koji spoljnu politiku sve pažljivije usklađuje sa pregovaračkim poglavljem 31 i zajedničkim stavovima Evropske unije, svaka nova eskalacija na okupiranoj Zapadnoj obali nije daleka vest, već test doslednosti. Srbija je Palestinu priznala još 1989. godine, a istovremeno neguje bliske veze sa Izraelom, pa se u srpskoj diplomatiji svaki incident ovakve težine meri na dve strane. Ono što se dogodilo u selu Kusra kod Nablusa spada u najozbiljnije napade naseljenika u poslednjim mesecima.
Prema navodima palestinskih meštana i lokalnih vlasti, grupa izraelskih naseljenika ušla je tokom noći u selo i zapalila dve džamije. Vatra nije stala na bogomoljama: gorele su i porodične kuće i parkirana vozila, a na preostalim zidovima osvanuli su grafiti sa porukom osvete. Meštani su požare gasili sami, dok su napadači, prema istim izvorima, imali vremena da nesmetano odu.
Šta se dogodilo u Kusri
Kusra je selo koje već godinama trpi takozvane napade „cena koja se plaća”, osvetničke akcije radikalnih naseljenika usmerene na palestinsku imovinu i verske objekte. Ovoga puta povod je bio krvav: napad je usledio samo dan posle oružanog sukoba u kome je, prema dostupnim podacima, poginulo dvoje Izraelaca i četvoro Palestinaca. Naseljenici su, sudeći po grafitima, paljevinu predstavili kao odgovor na smrt svojih sunarodnika.
Izraelska vojska, koja na Zapadnoj obali ima punu bezbednosnu nadležnost, stigla je na lice mesta prekasno da bilo koga uhapsi. Takav ishod nije nov. Palestinske i međunarodne organizacije godinama upozoravaju da napadači retko odgovaraju pred sudom, iako se incidenti dešavaju na teritoriji pod izraelskom kontrolom, često u blizini vojnih punktova.
Za razumevanje razmera važno je i mesto. Nablus i okolna sela nalaze se u srcu Zapadne obale, u zoni gde se palestinske zajednice i izraelska naselja graniče na svega nekoliko kilometara. Paljenje džamije u takvom okruženju nije samo napad na imovinu, već i simbolički čin koji dodatno rasplamsava ionako zategnute odnose.
Zašto je ovaj napad važan za Beograd?
Evropska unija, čiju spoljnu politiku Srbija na putu ka članstvu treba da prati, više puta je osudila nasilje naseljenika i pozvala Izrael da procesuira počinioce. Visoka predstavnica Unije u ranijim je slučajevima tražila konkretne mere, a pojedine članice, među njima Francuska, uvele su i sankcije najekstremnijim naseljenicima. Beograd se do sada uzdržavao od oštrih osuda, čuvajući ravnotežu između Ramale i Tel Aviva.
Upravo tu je srpski ugao. Svaki napad ove vrste ponovo otvara pitanje koliko će Srbija, ako želi kredibilnu evropsku perspektivu, moći da ostane po strani od zajedničkih stavova Unije o Bliskom istoku. Kusra je malo selo, ali reakcije na ono što se u njemu dogodilo stižu do Brisela, Vašingtona i, neizbežno, do Beograda.
Da li Srbija u ovakvim trenucima treba da zadrži tradicionalnu ravnotežu, ili je vreme da svoj glas jasnije uskladi sa evropskim partnerima?
