Rusiji pao Su-57: nevidljivi lovac srušio se kod Moskve

Za Beograd, koji je svoju lovačku avijaciju gradio na ruskim platformama i čije se pilotske posade obučavaju na mašinama poreklom iz istog vazduhoplovnog kompleksa, svaki signal o pouzdanosti i borbenoj gotovosti ruske avijacije čita se sa posebnom pažnjom. Zato pad jednog Su-57, aviona koji Moskva predstavlja kao krunu svoje odbrambene industrije, prevazilazi granice pukog incidenta i postaje pitanje kredibiliteta čitavog programa.

Ruski lovac pete generacije Su-57, projektovan kao stelt platforma sposobna da izbegne radarsko otkrivanje, srušio se u sredu, 23. jula, u Odincovskom rejonu kod Zvenigoroda, zapadno od Moskve. Prema nepotvrđenim navodima, do pada je došlo ubrzo posle poletanja, tokom leta u vazdušnom prostoru nadomak prestonice. Pilot se bezbedno katapultirao, a ruske vlasti navode da nema žrtava ni materijalne štete na zemlji.

Ministarstvo odbrane Rusije za sada nije zvanično saopštilo uzrok nesreće. Umesto brzog objašnjenja usledila je krivična istraga zbog moguće povrede pravila bezbednosti letenja, formulacija koja u ruskoj praksi ostavlja otvoren širok raspon scenarija, od tehničke greške do ljudskog faktora. Avion, prema dostupnim informacijama, nije nosio naoružanje, što isključuje deo pretpostavki o eksploziji ubojnih sredstava.

Zašto je gubitak jednog aviona ovako težak za Moskvu

Procenjuje se da Rusija raspolaže sa svega oko 30 do 32 operativna Su-57, što ovu flotu čini izuzetno malom u odnosu na ambicije koje joj se pripisuju. U takvom brojnom stanju svaki izgubljeni primerak nije statistička greška nego merljiv udarac po sposobnostima, jer se radi o mašinama čija je proizvodnja spora, skupa i opterećena zapadnim sankcionim režimom koji Moskvi otežava nabavku komponenti.

Su-57 je za Kremlj više od borbenog sredstva. On je izložbeni eksponat tehnološke samostalnosti, argument u izvoznim pregovorima i simbol tvrdnje da ruska industrija može da parira zapadnim platformama pete generacije. Pad aviona nadomak same prestonice, u vazdušnom prostoru koji bi trebalo da bude među najzaštićenijim na svetu, urušava upravo tu poruku o nepogrešivosti.

Kontekst rata u Ukrajini dodatno pooštrava svaki takav gubitak. Ruska avijacija već meseci deluje uz oprez, čuvajući najskuplje platforme daleko od linije fronta kako bi izbegla izlaganje ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani. Da se najsavremeniji lovac sruši duboko u pozadini, iznad sopstvene teritorije, predstavlja neugodnost koju je teško uklopiti u zvaničnu sliku o dominaciji u vazduhu.

Šta scenario prijateljske vatre govori o ruskoj odbrani

Deo vojnih analitičara i uticajnih Telegram kanala otvorio je mogućnost da avion nije oboren tehničkim kvarom, već vatrom sopstvene protivvazdušne odbrane. Reč je za sada o nepotvrđenoj pretpostavci, ali njeno samo pojavljivanje u ruskom informacionom prostoru mnogo govori. Ako se pokaže tačnom, incident bi ukazao na ozbiljne propuste u koordinaciji između vazduhoplovstva i sistema PVO, upravo u zoni koja štiti Moskvu.

Za posmatrače u regionu, uključujući vojne planere u Srbiji koji prate kako se ruska tehnika ponaša u realnim uslovima, ovakav rasplet nosi dvostruku pouku. Prva se tiče same platforme i njene zrelosti, a druga sposobnosti jednog sistema odbrane da razlikuje prijatelja od neprijatelja pod pritiskom stalne pretnje iz vazduha. Kremlj će verovatno insistirati na kontrolisanoj verziji događaja, ali sumnje koje su već izašle u javnost teško da će nestati.

Da li gubitak jednog od svega tridesetak Su-57 menja vašu predstavu o stvarnoj snazi ruske avijacije?