Tramp uveo carine na 60 zemalja zbog prinudnog rada
Vašington je po Sekciji 301 uveo carine od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz 60 partnera, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje o robi nastaloj prinudnim radom. Brisel daje uzdržanu podršku, Peking govori o političkoj manipulaciji.
- Sjedinjene Države uvele su carine od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz 60 zemalja koje nisu sprovele zabranu uvoza robe nastale prinudnim radom.
- Mera je doneta po Sekciji 301 Zakona o trgovini i pogađa 99,4 odsto američkog uvoza iz ciljanih ekonomija.
- Sedamnaest partnera plaća carinu od 10 odsto zbog jačih mera, dok većina, uključujući Kinu, plaća 12,5 odsto.
- Evropska komisija daje uzdržanu podršku, Kaja Kalas govori o šoku, a Peking meru naziva izgovorom za političku manipulaciju.
Odluka Vašingtona da po Sekciji 301 Zakona o trgovini uvede carine od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz 60 zemalja predstavlja jedan od najširih trgovinskih poteza drugog mandata Donalda Trampa, i za Srbiju nije udaljena vest. Srpska privreda je tesno vezana za lance snabdevanja Evropske unije, a svaki novi carinski zid između Vašingtona i Brisela menja uslove pod kojima roba proizvedena u regionu stiže do američkog tržišta. Kada dva najveća trgovinska bloka usklađuju mere, posledice se najpre osećaju na periferiji, a Srbija je upravo tu.
Nova carinska šema stupila je na snagu nakon što je istekla opšta desetpostotna carina, i zvanično je obrazložena proizvodima za koje Vašington tvrdi da su nastali prinudnim radom. Prema podacima američke administracije, mera pogađa 99,4 odsto uvoza iz ciljanih ekonomija, što praktično znači da gotovo nijedan proizvod iz tih zemalja ne ostaje izvan novog režima. Sedamnaest partnera koji su, prema oceni Vašingtona, sproveli jače mere protiv prinudnog rada dobija blažu carinu od 10 odsto, dok većina, među kojima su Kina, Filipini, Australija, Brazil, Tajland i Vijetnam, plaća punih 12,5 odsto.
Zašto Brisel govori i o podršci i o šoku istovremeno?
Reakcija Evropske unije otkriva koliko je pozicija Brisela osetljiva. Evropska komisija dala je uzdržanu podršku, uz ocenu da je ishod u skladu sa prošlogodišnjim trgovinskim sporazumom između dve strane, čime je izbegla otvoreni sukob sa administracijom u Vašingtonu. Ta uzdržanost nije slučajna: evropska privreda ne može sebi da priušti novi trgovinski rat sa svojim najvažnijim saveznikom preko Atlantika, pa Komisija bira jezik saradnje umesto konfrontacije.
Istovremeno, Visoka predstavnica Unije za spoljne poslove Kaja Kalas nazvala je mere šokom, čime je pokazala da unutar evropskih institucija ne postoji jedinstven ton. Razlika između tehničke ocene Komisije i političke reakcije šefice diplomatije nije protivrečnost, već odraz podele između onih koji gledaju slovo sporazuma i onih koji mere posmatraju kao geopolitički signal. Za članice koje zavise od izvoza u Sjedinjene Države, svaka nova carina je pitanje radnih mesta, a ne samo statistike.
Šta Peking poručuje, a šta to znači za region?
Kina je odbacila američke nalaze i poručila da su tvrdnje o prinudnom radu izgovor za političku manipulaciju. Za Peking, koji plaća najvišu stopu od 12,5 odsto, ova mera nije trgovinska nego strateška, deo šireg nadmetanja u kome se ekonomski instrumenti koriste za politički pritisak. Kineski odgovor bio je očekivan, ali njegov ton pokazuje da se prostor za dijalog sužava upravo u trenutku kada globalna trgovina traži stabilnost.
Za Srbiju i Zapadni Balkan, gde su kineske investicije poslednjih godina postale vidljiv deo privrednog pejzaža, ovakvo zaoštravanje između Vašingtona, Brisela i Pekinga stvara osetljivu ravnotežu. Zemlje regiona nalaze se između tržišta koja sve otvorenije koriste carine kao oružje, i svaka nova mera pomera tlo pod nogama izvoznika. Geopolitička realnost je takva da male ekonomije retko biraju stranu, ali gotovo uvek plaćaju cenu tuđih odluka. Da li će Srbija uspeti da sačuva ravnotežu dok se najveći trgovinski blokovi sudaraju oko pravila igre?
