Zapad Evrope u vatri: 375.000 evakuisano, „vatreni oblak”
Požari na jugu Francuske i u Španiji izmakli su kontroli, evakuisano je oko 375.000 ljudi, izgorelo najmanje 240 kuća, a situaciju pogoršava retka pojava pirokumulonimbusa.
- Zbog požara na jugu Francuske i u Španiji evakuisano je oko 375.000 ljudi.
- Izgorelo je najmanje 240 kuća, a plamen se širi uprkos naporima hiljada vatrogasaca.
- Vatru dodatno raspiruje retka meteorološka pojava, takozvani „vatreni oblak” (pirokumulonimbus).
- Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je hitan krizni sastanak dok vatra preti okolini Bordoa.
Za Srbiju, čije desetine hiljada turista svakog leta putuju na atlantsku i mediteransku obalu, vatrena stihija na zapadu Evrope nije daleka vest sa margine spoljnopolitičke rubrike. Region Žironde, sa Bordoom kao središtem, i španska unutrašnjost odjednom su postali zona iz koje se ljudi izvlače u koloni, a evropski mehanizam civilne zaštite, kanal preko kojeg i Beograd sarađuje sa Briselom u vanrednim situacijama, ušao je u puni pogon. Prema poslednjim podacima, oko 375.000 ljudi napustilo je svoje domove, a izgorelo je najmanje 240 kuća na dve strane Pirineja.
Vatra se probija kroz borove šume juga Francuske i preliva preko španske granice brže nego što vatrogasci stižu da naprave prosek. Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je hitan krizni sastanak pošto se front približio predgrađima Bordoa, jednog od najvećih gradova na zapadu zemlje. Meštani manjih mesta u priobalju opisuju noć u kojoj je čitav gradić nestao za nekoliko sati, a gnev prema vlastima raste sa svakim izgorelim krovom.
Šta je „vatreni oblak” i zašto menja pravila igre?
Ono što ovogodišnje požare izdvaja od uobičajenih letnjih sezona jeste pojava koju meteorolozi zovu pirokumulonimbus, u javnosti odomaćena kao „vatreni oblak”. Reč je o ogromnom oblaku koji se formira iznad samog požara, kada vreli vazduh i dim izbiju toliko visoko u atmosferu da stvore sopstveni vremenski sistem. Takav oblak nije samo posledica vatre, on postaje njen pogon: proizvodi silovite, nepredvidive vetrove naniže, ponekad i suve munje bez kapi kiše, koje pale nova žarišta kilometrima od glavnog fronta.
Za vatrogasce na terenu to znači da linija odbrane koju su danima gradili može da bude probijena u roku od nekoliko minuta, i to sa strane sa koje niko nije očekivao napad. Upravo zato reagovanje postaje toliko teško: kada vatra sama sebi diktira vetar, klasične taktike gašenja gube pouzdanost, a bezbednost ekipa dolazi u pitanje. Pojava pirokumulonimbusa nije novina u nauci, ali njena učestalost i razornost ovog leta na zapadu kontinenta zabrinjavaju stručnjake koji upozoravaju da najgore možda tek dolazi.
Kako Evropa odgovara i gde je tu Srbija?
Odgovor na krizu ovog obima nadilazi kapacitete pojedinačne države. Francuska i Španija oslanjaju se na sopstvene vatrogasne snage, avione i kanadere, ali sve više i na zajedničke evropske rezerve za vanredne situacije. Isti taj sistem solidarnosti Srbija poznaje iz sopstvenog iskustva, jer su srpske ekipe i tehnika ranijih sezona bile deo regionalne ispomoći na Balkanu, a domaći sektor za vanredne situacije pažljivo prati kako se najveće požarne operacije na kontinentu vode i kojom brzinom.
Pouka za našu javnost je konkretna: klimatski uslovi koji stvaraju „vatrene oblake” nad Žirondom isti su oni koji svakog leta prete šumama Srbije i regiona. Turistima koji ovih dana borave na jugu Francuske ili u Španiji nadležni savetuju da prate zvanična uputstva lokalnih vlasti i da ne ulaze u zatvorene zone, jer se front pomera iz sata u sat. Dok Brisel meri koliko još aviona i ekipa može da uputi ka najkritičnijim tačkama, ostaje pitanje na koje ni najbolje opremljene službe još nemaju odgovor: koliko je Evropa spremna za leta u kojima vatra počinje da pravi sopstveno vreme?
