Španija u vanrednom stanju, gori i jug Francuske
Treći talas vrućina pretvorio je delove Iberije i francuske obale u buktinju: više od 250.000 ljudi evakuisano, Madrid proglasio vanredno stanje, Pariz zatražio pomoć.
- Više od 250.000 ljudi evakuisano je u Španiji i Francuskoj dok požari gutaju desetine hiljada hektara.
- Španija je proglasila vanredno stanje, a Francuska zatražila međunarodnu pomoć preko mehanizma EU.
- U Španiji je izgorelo preko 30.000 hektara, a požar severno od Madrida zahvatio je oko 29.000 hektara u Gvadalahari.
- Vatra bukti u trećem talasu vrućina, uz prognoze temperatura preko 40 stepeni.
Toplotni kupola koja je ovog jula zaključala jugozapad Evrope nije daleka apstrakcija za Srbiju: isti sinoptički obrazac koji pali Iberiju gura vrele vazdušne mase i preko Balkana, a mehanizam civilne zaštite Evropske unije, u kome Srbija učestvuje kao pridružena država, upravo je aktiviran pošto je Francuska zatražila međunarodnu pomoć. Za Beograd to znači i konkretan diplomatski i logistički signal, jer se evropski kapaciteti za gašenje požara ovih dana raspoređuju od Atlantika do Sredozemlja, a svaka veća sezona požara na jugu kontinenta testira solidarnost na koju se i naš region oslanja.
Španija je proglasila vanredno stanje pošto je treći po redu talas vrućina ovog leta pretvorio delove centralne i severne zemlje u vatrenu liniju. Vlasti procenjuju da je u zemlji izgorelo više od 30.000 hektara, pri čemu je požar severno od Madrida, u pokrajini Gvadalahara, sam zahvatio oko 29.000 hektara. Pogođena je i pokrajina Avila, gde je mesto El Tijemblo evakuisano dok se vatra približavala naseljima, a dim se nadvio nad širokim pojasom Kastilje i Leona. U susednoj Francuskoj situacija nije ništa mirnija: zapadna obala, uključujući region Lež-Kap-Fere na poluostrvu Kap Fere, gori danima, sa desetinama uništenih kuća i ogromnim površinama borove šume koje su nestale u plamenu.
Zašto Brisel govori o rekordnoj sezoni požara?
Evropski centri za praćenje požara opisuju ovu sezonu kao izuzetnu po obimu spaljene površine, a francuske vlasti su spaljeni prostor na zapadu zemlje nazvale istorijskim rekordom. Reč je o skoro 100.000 hektara u Francuskoj, što je razmera koja prevazilazi uobičajene letnje sezone i objašnjava zašto je Pariz posegao za zajedničkim evropskim kapacitetima umesto da se oslanja isključivo na nacionalne snage. Francuska vojska je uključena u operacije, a stotinu pariskih vatrogasaca upućeno je na jug kao ispomoć lokalnim jedinicama koje rade bez predaha.
Ono što ovu krizu čini politički osetljivom jeste spoj klimatskog pritiska i ljudskog faktora. Španska policija tereti jednog vozača traktora da je, radeći na njivi u uslovima ekstremne suše, izazvao jedan od požara, što otvara pitanje odgovornosti i prevencije u godinama kada svaka varnica u isušenom rastinju može da preraste u katastrofu. Vlade obe zemlje sazvale su hitne sastanke, a evakuacije su vođene i iz turističkih mesta na vrhuncu sezone, što znači da su među raseljenima i strani gosti, uključujući putnike iz jugoistočne Evrope koji tradicionalno letuju na atlantskoj i mediteranskoj obali.
Šta ovo znači za evropsku solidarnost
Za institucije u Briselu, ovakva sezona je test spremnosti flote za gašenje iz vazduha i sistema uzajamne pomoći koji je godinama građen upravo za scenarije u kojima jedna članica ne može sama da izađe na kraj sa vatrom. Za Srbiju, koja i sama svake godine ulazi u sezonu požara sa ograničenim resursima, ovo je podsetnik koliko je važno biti unutar tog mehanizma, jer se pomoć u kanaderima, opremi i ljudstvu kreće upravo kroz te kanale. Vrelina koja ne bira granice pokazuje da protivpožarna odbrana jednog dela kontinenta sve više zavisi od odgovora celine.
Da li će rekordna sezona požara na jugozapadu Evrope naterati Brisel da ubrza jačanje zajedničke flote za gašenje iz vazduha pre nego što plamen stigne i do našeg dela kontinenta?
