Vatrena stihija guta jug Evrope, preko 320.000 evakuisano
Šumski požari haraju Španijom i Francuskom, više od 320.000 ljudi evakuisano, nebo nad Madridom narandžasto. Francuska traži međunarodnu pomoć, završna etapa Tur d'Fransa skraćena.
- U Španiji i Francuskoj evakuisano je više od 320.000 ljudi, a broj raste iz sata u sat.
- Madrid je pogodio najgori požar u istoriji grada, nebo je narandžasto, a vidljivost drastično smanjena.
- Francuska je zatražila međunarodnu pomoć, dok je Španija proglasila vanredno stanje.
- Završna etapa Tur d'Fransa skraćena je zbog vanredne situacije.
Za desetine hiljada srpskih turista koji su ovog leta izabrali obale Mediterana i španske metropole, vest iz Madrida i francuske Žironde nije apstraktna geopolitička realnost sa druge strane kontinenta, već neposredno pitanje bezbednosti, jer se vatrena stihija koja je za nekoliko dana progutala jug Evrope kreće upravo kroz regione u kojima naši građani provode odmor. Više od 320.000 ljudi evakuisano je do sada u Španiji i Francuskoj, a španska vlada i francuske prefekture upozoravaju da će taj broj u narednim danima gotovo sigurno nastaviti da raste.
Španski premijer Pedro Sančez izjavio je da je razmere ove katastrofe teško prihvatiti, priznanje koje iz usta jednog šefa vlade retko čujemo i koje govori o tome koliko je situacija izmakla kontroli. Nebo nad Madridom danima je narandžasto, vidljivost je smanjena do te mere da je gradski život praktično zamro, a meteorolozi upozoravaju da kombinacija dugotrajnog toplotnog talasa i suvih vetrova stvara uslove kakvi u novijoj istoriji španske prestonice nisu zabeleženi.
Zašto se požari šire ovakvom brzinom?
Odgovor leži u spoju nekoliko činilaca koji su se poklopili u najgorem mogućem trenutku. Rekordne temperature isušile su vegetaciju, jaki vetrovi prenose varnice na kilometre daljine, a vatrogasne službe, ma koliko brojne, jednostavno ne mogu istovremeno da pokriju toliki broj žarišta. U francuskoj Žirondi, regionu koji je i ranijih godina bio poprište razornih požara, evakuacija se širi iz mesta u mesto, a vatra je već zahvatila i zone koje su donedavno smatrane bezbednim. Španija je proglasila vanredno stanje, dok je Francuska zatražila međunarodnu pomoć, aktivirajući mehanizme evropske solidarnosti na koje se u ovakvim trenucima oslanja ceo kontinent.
Reč je o Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije, sistemu kroz koji članice i partnerske zemlje jedne drugima šalju kanadere, vatrogasne ekipe i opremu. Za Srbiju, koja i sama učestvuje u ovom obliku evropske saradnje, ovo nije samo vest o tuđoj nesreći, već podsetnik na to koliko je regionalna i kontinentalna koordinacija postala nezaobilazan deo suočavanja sa klimatskim ekstremima. Multilateralizam se, u ovakvim danima, meri brojem poslatih aviona, a ne brojem saopštenja.
Simbol razmera: skraćena etapa Tur d’Fransa
Malo šta bolje ilustruje ozbiljnost trenutka od odluke organizatora da skrate završnu etapu Tur d’Fransa, jednog od najprestižnijih sportskih događaja na svetu, čiji se raspored menja izuzetno retko i tek pod pritiskom vanrednih okolnosti. Kada dim i zatvoreni putevi primoraju organizatore da preusmere trku koja se planira godinama unapred, to je znak da vatra ne pogađa samo periferiju, već i samo srce evropske svakodnevice.
Za evropsku perspektivu Srbije, prizori sa juga kontinenta nose i dublju poruku. Klimatske katastrofe ne poznaju granice, a odgovori na njih zahtevaju istu vrstu koordinacije koju Brisel već godinama gradi kroz zajedničke fondove i protokole. Naši građani na Mediteranu ovih dana prate zvanična uputstva lokalnih vlasti, dok Ministarstvo spoljnih poslova poziva turiste da izbegavaju ugrožena područja i da se jave najbližoj ambasadi ukoliko se nađu u zoni evakuacije.
Pitanje koje se iz godine u godinu sve teže potiskuje glasi: da li je Evropa, uključujući i naš region, spremna za leta u kojima ovakve stihije postaju pravilo, a ne izuzetak?
