Uprkos Trampovoj pauzi, dronovi lete na Saudijce i Izrael

Napadi bespilotnim letelicama na Saudijsku Arabiju, Izrael, Jordan i Irak, koje su agencije prijavile 28. jula, potvrdili su ono što se u evropskim kancelarijama već nedeljama pretpostavlja: američka pauza u bombardovanju Irana nije prekinula ratni ciklus, nego ga je samo prebacila na saveznike i posrednike. Za Srbiju, zemlju bez izlaza na more koja energente i robu iz Azije dobija posredno, preko luka i pomorskih koridora, ovo nije udaljena kriza sa druge strane sveta, nego pitanje cene goriva, osiguranja tereta i rokova isporuke u drugoj polovini godine.

Najozbiljniji potez povukli su jemenski Huti. Oni su 26. jula balističkim raketama i dronovima napali dva velika postrojenja saudijske kompanije Aramko, u priobalnim gradovima Džizan i Janbu. Iznad postrojenja u Džizanu snimljen je veliki stub dima, dok Saudijska Arabija nije saopštila detalje o šteti. U Janbuu, glavnoj saudijskoj izvoznoj kapiji na zapadnoj obali, dve balističke rakete usmerene na naftna postrojenja presrela je Patriot baterija kojom u Saudijskoj Arabiji upravlja grčka vojska, što je detalj koji ovom ratu daje jasnu evropsku dimenziju.

Napad nije došao iz vedra neba. Usledio je posle saudijskih vazdušnih udara na Hodeidu, grad pod kontrolom Huta, u petak, a pre toga su Huti 20. jula proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije, nakon napada na aerodrom u Sani koji je sprečio sletanje iranskog aviona. Ranije su saopštili i da su gađali dva saudijska naftna tankera u Crvenom moru, Enceliju i Lajlu. Reč je, dakle, o sistematskoj kampanji protiv saudijske pomorske i naftne infrastrukture, a ne o izolovanim incidentima.

Zašto je Bab el Mandeb važniji nego što izgleda sa Balkana?

Jemenski ministar spoljnih poslova u mandatu upozorio je da Huti žele da po uzoru na iransku kontrolu Hormuza poremete plovidbu kroz Bab el Mandeb, ohrabreni nedovoljnim međunarodnim odgovorom. To upozorenje precizno opisuje geopolitičku realnost: dva uska grla, jedno na ulazu u Persijski zaliv i drugo na južnom kraju Crvenog mora, drže najveći deo pomorskog toka nafte prema Evropi i Aziji.

Brojke za sada pokazuju otpornost. Kroz Bab el Mandeb je 27. jula prošlo 28 brodova, što je najviše u četiri dana, dok je saobraćaj kroz Hormuz ostao potisnut. Prevozioci, dakle, i dalje računaju da je rizik podnošljiv, ali analitičari upozoravaju da bi istovremena blokada oba moreuza izazvala teške poremećaje u globalnim lancima snabdevanja. Za evropske uvoznike, uključujući i one koji robu u Srbiju dopremaju preko grčkih i jadranskih luka, to bi značilo duže rute oko Afrike i skuplje osiguranje.

Rijad plaća cenu udara po naftnoj infrastrukturi

Saudijska Arabija se našla u poziciji koju je decenijama pokušavala da izbegne: ona vodi rat u Jemenu, prima udare po sopstvenoj naftnoj industriji i istovremeno pokušava da sačuva sliku stabilnog snabdevača. Ćutanje Rijada o šteti u Džizanu deo je te računice, jer svako priznanje ranjivosti izvoznih terminala odmah se prelije na tržište.

Šire posmatrano, geografija napada govori više od pojedinačnih meta. Kada se u istom danu udari prijavljuju iz Saudijske Arabije, Izraela, Jordana i Iraka, jasno je da proiranska mreža ne odgovara na jedan front, nego na četiri, i da pauza u američkim udarima nije shvaćena kao ponuda za primirje. Diplomatski kanal prema Teheranu ostaje otvoren, ali bez sagovornika koji kontroliše sve aktere na terenu.

Da li Evropa uopšte ima instrument kojim bi zaštitila plovidbu kroz Crveno more, ili će i ovoga puta cenu platiti krajnji potrošači?