Kijev pogodio rafineriju u Rjazanju, gori i skladište

Ukrajinske bespilotne letelice dugog dometa pogodile su u noći na sredu, 29. jula, rafineriju nafte u Rjazanju, posle čega je u krugu preduzeća izbio požar. Rjazanj je oko 360 kilometara udaljen od ukrajinske granice, a pogođeno postrojenje ima kapacitet od 17,1 milion tona nafte godišnje i drži oko pet odsto ukupnog ruskog prerađivačkog kapaciteta. Za Beograd to nije udaljena vest sa ruske periferije: svaka rafinerija koja izađe iz pogona sužava ponudu derivata na tržištu čije se cene prelamaju i preko srpskih pumpi.

Gubernator Rjazanjske oblasti Pavel Malkov opisao je napad kao masovan i naveo da je radila protivvazdušna odbrana, kao i da su požari izbili u industrijskoj zoni. Šest osoba potražilo je lekarsku pomoć u Rjazanju, sa povredama koje nisu opasne po život.

Vajldberiz izgubio još jedno skladište

Osim rafinerije, u Rjazanju je gorelo i skladište kompanije Vajldberiz, najvećeg ruskog onlajn trgovca, koji drži oko polovine tamošnjeg maloprodajnog tržišta na internetu. Kompanija je saopštila da je pristup kompleksu privremeno ograničen. To nije usamljen slučaj: u poslednjim danima oštećeno je najmanje sedam njenih logističkih centara, što znači da ukrajinska strana više ne bira samo postrojenja sa naftom, nego i mrežu koja robu razvozi po zemlji.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski lično je potvrdio spisak meta, na Telegramu, i to jezikom kojim inače opisuje ekonomski pritisak na Moskvu:

Imamo nove rezultate primene naših sankcija dalekog dometa na ruske objekte koji rade na tome da podrže i produže rat. Pogođeni su rafinerija nafte i logistički centar u Rjazanju. Udaljenost od ukrajinske granice je oko 360 kilometara. Bilo je pogodaka i na bazu brzih čamaca ruske Crnomorske flote na našem privremeno okupiranom Krimu. Sankcije dalekog dometa primenjene su i na rafineriju nafte u Permskom kraju, kao i na izvozni terminal i vojno preduzeće u Rostovskoj oblasti.

Termin „sankcije dalekog dometa” nije ukras. Kijev njime obeležava metu koja se bira po ekonomskoj logici, a ne po liniji fronta: prerada, izvozni terminal, skladište, dakle sve ono što puni budžet i hrani snabdevanje vojske.

U istoj noći, dakle, udareno je na četiri odvojene tačke ruske privrede, od Permskog kraja na Uralu do Rostovske oblasti na jugu, gde su na spisku bili izvozni terminal i vojno preduzeće. Reč je o rasponu koji zahteva planiranje ruta i municiju u količini koja se ne troši na improvizaciju, a Zelenski ga je izneo javno, imenom i lokacijom, umesto uobičajene formulacije o „pogođenim vojnim ciljevima”.

Gde su pale žrtve

U Taganrogu, lučkom gradu na Azovskom moru u kome rade industrijska postrojenja i žitni terminal, poginula je jedna žena kada su delovi rakete pali na stambenu zgradu, a jedan muškarac je povređen. Na Krimu su, prema tamošnjim vlastima koje postavlja Moskva, poginule dve osobe, čime se ukupan broj potvrđenih žrtava te noći u Rusiji i na poluostrvu popeo na najmanje tri.

Sa druge strane fronta, u Hersonskoj oblasti, na teritoriji pod ukrajinskom kontrolom, u ruskom napadu dronovima poginuo je jedan muškarac, a troje ljudi je povređeno. Rusko ministarstvo odbrane tvrdilo je i da je uništilo dva plovila sa naoružanjem kod Odese.

Zašto Kijev gađa rafinerije, a ne front?

Zato što je prerada nafte jedina ruska industrija koja istovremeno finansira rat i pokreće ga. Rjazanjska rafinerija je i u maju bila privremeno zaustavljena posle sličnog udara, pa je vraćena u pogon, i sada je isti objekat ponovo van stroja. Dubina od 360 kilometara pokazuje i da ukrajinski dronovi više ne dopiru samo do pograničnih oblasti, nego do industrijskog pojasa oko Moskve, o čemu smo pisali kada je roj dronova zaustavio moskovske aerodrome i zapalio skladište.

Ono što sledi meri se u danima, ne u izjavama. Ako Rjazanj ostane van pogona duže nego u maju, Rusija gubi oko pet odsto sopstvene prerade u trenutku kada joj gori i logistika, a to je vrsta štete koju protivvazdušna odbrana ne može da nadoknadi. Moskva za sada nije saopštila koliko će postrojenje stajati.