Iz Kongresa traže sankcije zvaničnicima Republike Srpske

Dvostranačka grupa od šest visokih američkih zakonodavaca zatražila je 6. avgusta od administracije Donalda Trampa da ponovo uvede sankcije zvaničnicima Republike Srpske, ukinute u oktobru 2025. godine. Povod nije nijedna izjava iz Banjaluke, nego policijska saslušanja saradnika Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima, ljudi koji su radili na godišnjem izveštaju o negiranju genocida. Za Beograd je to više od bilateralne epizode između Vašingtona i entiteta: odluke o sankcijama funkcionerima Republike Srpske ovde se godinama čitaju kao najprecizniji pokazatelj koliko je američki pritisak na region u datom trenutku jak.

Zahtev je uobličen kao zajedničko saopštenje, koje je prvo ustupljeno američkom portalu Semafor.

“Duboko smo zabrinuti zbog izvještaja da su sadašnji i bivši zaposlenici, kao i saradnici Memorijalnog centra Srebrenica, pozvani na ispitivanje.”

Formulacija je oprezna, ali spisak potpisnika nije. Reč je o ljudima koji drže ključne odbore u oba doma.

Potpisi koji nose senatske odbore

Saopštenje su potpisali:

• Džin Šahin, demokratkinja iz Nju Hempšira, najviši demokratski član Odbora Senata za spoljne poslove
• Rodžer Viker, republikanac iz Misisipija, predsedavajući Odbora Senata za oružane snage
• Čak Grasli, republikanac iz Ajove, predsedavajući Pravosudnog odbora Senata
• Dik Durbin, demokrata iz Ilinoisa, najviši demokratski član istog odbora
• Bil Kiting, demokrata iz Masačusetsa, član Predstavničkog doma
• Majk Tarner, republikanac iz Ohaja, član Predstavničkog doma

Kombinacija je neobična i za Vašington: spoljna politika, odbrana i pravosuđe u istom dokumentu, sa podjednakim brojem potpisa iz obe stranke. Kada se predsedavajući Odbora za oružane snage i predsedavajući Pravosudnog odbora potpišu ispod istog teksta o Srebrenici, to nije poruka koja se u Beloj kući odbacuje kao stranačka.

Zašto policija u Srebrenici saslušava saradnike Memorijalnog centra?

Policijska uprava Zvornik, po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, poziva sadašnje i bivše zaposlene i saradnike Memorijalnog centra na saslušanje u Policijsku stanicu Srebrenica. Zvanično obrazloženje je prijava zbog sumnje na utaju poreza i doprinosa, odnosno nepravilnosti u poslovanju ustanove.

Brojka raste. Krajem jula bilo je pozvano najmanje 26 ljudi, a do 7. avgusta taj broj je stigao do 28 saradnika. Vremenski okvir je ono što je zasmetalo potpisnicima iz Kongresa: akcija je krenula neposredno posle predstavljanja godišnjeg Izveštaja o negiranju genocida, na kome su radili upravo pozvani ljudi.

Memorijalni centar je u četvrtak objavio poziv i bivšim zaposlenima da mu se jave ako dobiju poziv policije, uz ponudu besplatne pravne podrške.

“Cilj ovog poziva jeste da svim osobama koje se nađu u ovakvoj situaciji bude pružena odgovarajuća pravna podrška, uključujući organizovanje pravnog zastupanja i druge oblike pravne pomoći, u skladu s njihovim potrebama. Molimo sve koji prime poziv da nas kontaktiraju bez odlaganja kako bismo mogli pravovremeno koordinirati pružanje potrebne pravne podrške i zaštitu njihovih prava tokom postupka.”

Direktor centra Emir Suljagić tvrdi da ustanova posluje preko državnog trezora Bosne i Hercegovine, dakle kroz kanal koji ne ostavlja mnogo prostora za nepoznat novčani tok.

“Jedini osnov za arbitrarno saslušanje je zakonit i transparentan profesionalni angažman u MCS. I to je poruka: ako imate veze sa MCS, imaćete problem sa policijom. Kad si Bošnjak u Srebrenici, to je dokaz da si građanin drugog reda.”

Odredba koja postoji od marta, a nije upotrebljena

Zakonodavci se ne pozivaju na dobru volju administracije, nego na obavezu. Ovogodišnji zakon o odbrani, NDAA, nalaže uvođenje sankcija svakome za koga predsednik utvrdi da ugrožava bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet država zapadnog Balkana. Ta odredba je stupila na snagu u martu.

Od tada je nijednom nije primenjena na Republiku Srpsku, iako je gotovo ista grupa zakonodavaca ranije ove godine već slala pismo Stejt dipartmentu i Trezoru sa zahtevom za sankcije Miloradu Dodiku. Zahtev od 6. avgusta je, dakle, drugi pokušaj u istoj godini, sa istim adresatom i istim pravnim osnovom. Bela kuća i Stejt department nisu odgovorili na pitanja Semafora.

U pozadini stoji trošak koji Banjaluka svesno pravi u američkoj prestonici. Vlasti Republike Srpske potrošile su stotine hiljada dolara na lobiranje kod Trampove administracije, a Dodik je nedavno rekao da ih to “ohrabruje da kažu Republika Srpska na prvom mjestu”. Bivši pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove Džim O’Brajen taj aranžman opisuje bez uvijanja.

“Imate situaciju u kojoj entitet, u čije ime je počinjen genocid, ima finansijski i politički interes da bude vrlo blizak ovoj administraciji. Sumnjam da je to razlog zašto administracija nerado podržava bilo kakvu izjavu koja podsjeća ljude na nasilje koje je bilo dio rata, a posebno na genocid koji se dogodio oko Srebrenice.”

Istovremeno traje zastoj oko imenovanja novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nastao pošto su Sjedinjene Države ranije ove godine insistirale na ostavci aktuelnog i predložile italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija. Analitičari u Vašingtonu upozoravaju da bi ta neizvesnost mogla da zakomplikuje i projekat gasovoda vredan milijardu dolara, koji bi vodila američka kompanija povezana sa predsednikom.

Za region to znači da se dva američka koloseka sada otvoreno sudaraju: kongresni, koji traži kaznu za pritisak na Memorijalni centar, i izvršni, koji ima energetski i politički interes da ne otvara staru temu. Presudu donosi predsednik, jer je NDAA odredba vezana za njegovu procenu, a rok u zakonu nije upisan. Sledeći datum na koji se može gledati jeste isticanje mandata trenutnog visokog predstavnika i imenovanje njegovog naslednika, jer će se tada videti da li Vašington u Bosni i Hercegovini uopšte namerava da koristi instrumente koje je sam sebi dao u martu.