Bijeljina istražuje Memorijalni centar Srebrenica

Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini pokrenulo je istragu o navodnim finansijskim nepravilnostima u poslovanju Memorijalnog centra Srebrenica u Potočarima, a pozive na saslušanje uputila je Policijska uprava Zvornik. Za Beograd i za Brisel to nije računovodstveno pitanje, jer je reč o instituciji koja stoji u središtu svake rasprave o Srebrenici, uključujući i onu koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija otvorila rezolucijom iz maja 2024.

Pozive je u petak dobilo 26 sadašnjih i bivših zaposlenih i saradnika centra. Prema neslužbenim informacijama, istraga je pokrenuta po prijavi podnetoj tužilaštvu prethodne godine, a vode je inspektori za privredni kriminal. Zaposleni su pozvani na takozvano prikupljanje obaveštenja, radi provere saznanja o navodno nezakonitom trošenju novca i o pojedinim sumnjivim transakcijama. Deo medija u Republici Srpskoj istragu je opisao kao sumnju na utaju poreza i doprinosa.

O prvim pozivima iz Zvornika već smo pisali. Ono što se u međuvremenu promenilo jeste da je sada poznat odgovor same institucije, kao i argument kojim njen direktor osporava osnov sumnje.

Zašto Suljagić tvrdi da utaja poreza nije moguća?

Direktor Memorijalnog centra Emir Suljagić navodi da institucija posluje preko trezora Bosne i Hercegovine i da svako plaćanje ide direktno kroz trezorski sistem, bez gotovinskog toka koji bi se mogao skriti. Po njegovim rečima, centar prolazi dve nezavisne revizije godišnje i iz godine u godinu dobija pozitivna revizorska mišljenja.

Memorijalni centar i prije mog dolaska bio izvan svake sumnje u smislu poslovanja, i dalje je, i dalje mora ostati. Prolazimo dvije revizije godišnje, poslujemo kao državna institucija putem Trezora.

Trezorski model znači da institucija ne raspolaže sopstvenim računom u klasičnom smislu, nego se plaćanja izvršavaju iz jedinstvenog računa države. Suljagić je istakao i da su pozivi stigli dan nakon predstavljanja godišnjeg Izveštaja o negiranju genocida, dokumenta koji centar svake godine objavljuje i koji redovno izazove reakcije u Banjaluci.

Ovo je nama poznata taktika: kriminalizacija pojedinačnih preživjelih, kriminalizacija memorijalnih institucija, kriminalizacija sjećanja kao takvog. Ovo nije prvi, i nije ni posljednji put

Memorijalni centar je akciju opisao kao oblik institucionalnog pritiska i zastrašivanja. Sam Suljagić je otišao korak dalje i policiji entiteta pripisao trajan obrazac ponašanja.

Godinama ponavljam da nas policija bosanskih Srba tretira institucionalno kao prijetnju. Oni to svake godine pokažu barem jednom.

Šta traže udruženja porodica žrtava

Udruženja porodica žrtava genocida zatražila su hitnu istragu povodom saslušavanja zaposlenih Memorijalnog centra. U njihovom saopštenju stoji da akcija otvara pitanje pritiska na ljude koji rade na očuvanju sećanja.

Provođenje ove akcije izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg institucionalnog pritiska na osobe koje rade na očuvanju sjećanja na genocid u Srebrenici.

Pravni okvir na koji se udruženja pozivaju stariji je od ovog slučaja. Rezolucijom A/RES/78/282, usvojenom 23. maja 2024, Generalna skupština UN proglasila je 11. jul Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, uz izričito odbacivanje negiranja.

Hronologija koja stoji iza poziva

Redosled događaja objašnjava zašto je reakcija centra bila ovako oštra:

• 23. maj 2024, Generalna skupština UN usvaja rezoluciju A/RES/78/282 i proglašava 11. jul danom sećanja na genocid u Srebrenici
• 30. jul 2026, Memorijalni centar predstavlja godišnji Izveštaj o negiranju genocida
• 31. jul 2026, Policijska uprava Zvornik upućuje pozive sadašnjim i bivšim saradnicima centra

Memorijalni centar Srebrenica nalazi se u Potočarima, dakle na teritoriji Republike Srpske, i za policiju i tužilaštvo tog entiteta mesno je nadležan. Ta geografija je i razlog zbog kog se svaki postupak prema centru čita politički, bez obzira na sadržaj prijave. Naredni korak je na tužilaštvu u Bijeljini, koje tek treba da saopšti da li će prikupljanje obaveštenja prerasti u formalnu istražnu radnju.