Spajić Vučiću uzvratio pitanjem o oružju za Ukrajinu

Premijer Crne Gore Milojko Spajić odgovorio je u utorak uveče, 11. avgusta, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, i to objavom sa svog naloga na mreži X, @MickeySpajic. Za Beograd je važnije od tona ono što je Spajić izabrao da bude tema: raspravu koja je do sinoć išla o Srbima u Crnoj Gori, o popisu i o Kninu, crnogorski premijer je jednim pitanjem premestio na teren spoljne politike, sankcija Rusiji i naoružanja koje iz Srbije stiže do ukrajinskog fronta.

Spajić je krenuo od tvrdnje da Podgorica ne traži zaoštravanje.

“Crna Gora ne želi sukob sa Srbijom. Želimo dobrosusedske odnose, ali i jasnu evropsku politiku koju, očigledno, gospodin Vučić ne želi da razume”, naveo je Spajić.

Zatim je prešao na ličnu adresu. “A nije baš primjereno da sa njegove pozicije preuzima ulogu PR-a Rusije i drugima drži lekcije o principijelnosti”, dodao je crnogorski premijer, kvalifikacijom kakvu šef vlade jedne susedne države retko izgovori o predsedniku Srbije, i to bez posredovanja diplomatskog kanala.

Objavu je zaključio pitanjem koje je i najavio kao jednostavno:

“Zato jedno jednostavno pitanje za predsednika Vučića: kako to da je Srbija, prema dostupnim podacima, jedan od značajnijih izvora oružja i municije za Ukrajinu, dok Moskvi šalje jednu, a Evropi drugu poruku? Mi u Crnoj Gori nemamo problem sa jasnim stavom. Imamo ga samo sa dvostrukim standardima.”

Spajić se pozvao na “dostupne podatke” i nije naveo koje, niti je ponudio brojku, izvoznu dozvolu ili posrednika. Tvrdnja time ostaje politička, ne dokumentovana, ali je postavljena kao pitanje na koje se u Beogradu odgovara godinama, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji, a njena namenska industrija radi punim kapacitetom.

Kako je razmena počela

Povod nije bio ni popis ni mreža X, nego jedno diplomatsko imenovanje. Crna Gora je najavila da će u Knin poslati svog diplomatskog predstavnika na obeležavanje godišnjice akcije Oluja, čiji se početak obeležava petog avgusta.

Vučić je na to uzvratio podsećanjem da Podgorica nikoga nije poslala na pomen srpskim žrtvama u Mrkonjić Gradu, i najavio da odluke te vrste tek slede. U istoj seriji izjava zamerio je Crnoj Gori i da uvek prva usvoji nove pakete sankcija Rusiji, što je u međuvremenu postalo stalno mesto u njegovim porukama prema Podgorici.

Tvrdnje koje je izneo idu dalje od spoljne politike. Vučić je rekao da vlada u Podgorici vodi politiku prevaspitavanja Srba u Crnoj Gori, kojih po njegovim rečima ima 33 odsto, kako se na nekim narednim popisima više ne bi izjašnjavali kao Srbi. Ustvrdio je i da 90 odsto medijskog vremena u Crnoj Gori odlazi na napade na Srbiju, dok se u srpskim medijima Crna Gora pominje tek povremeno.

“Ne morate gledati njihove institucionalne poteze prema Srbiji, koji su jezivi”, rekao je predsednik Srbije.

Šta Spajić nije pomenuo

Ni jednu od tih tačaka crnogorski premijer nije dotakao. U njegovoj objavi nema ni Knina, ni Oluje, ni popisa, ni procenata o Srbima u Crnoj Gori. Nema ni odgovora na optužbu o medijskoj kampanji.

To izbegavanje je i sadržaj poruke. Spajić je uzeo jedini deo Vučićeve kritike koji Podgorica smatra svojom prednošću, dakle svrstavanje uz spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije, i vratio ga kao pitanje o doslednosti. U toj postavci Crna Gora nije zemlja koja se pravda za odnos prema srpskoj zajednici, nego zemlja koja od Srbije traži da objasni sopstveni položaj između Brisela i Moskve.

Zbog toga se dve strane u ovoj razmeni zapravo ne susreću. Beograd govori o identitetu i o pravima Srba u susednoj državi, Podgorica o sankcionom režimu i evropskoj perspektivi. Obe poruke su izgovorene javno, jedna u izjavi za medije, druga na društvenoj mreži, i nijedna nije prošla kroz institucije koje postoje upravo za ovakve sporove.

Iz Beograda do zaključenja ovog teksta nije stigao zvaničan odgovor na Spajićevu objavu. Sledeći termin u kome će se dve administracije morati baviti jedna drugom nije diplomatski nego kalendarski: naredni paket sankcija Evropske unije Rusiji, onaj isti koji Crna Gora, po Vučićevim rečima, uvek usvaja prva.