Šabunjin: da li je ubica iz Danilovgrada ratovao u Ukrajini
Crnogorski istražitelji traže od stranih službi podatke o Šabunjinovim vezama sa ljudima iz borbi u Ukrajini, uz rekonstrukciju njegovih prelazaka granice pred trostruko ubistvo u Danilovgradu.
Crnogorske službe bezbednosti zatražile su od partnerskih agencija u inostranstvu podatke o mogućim vezama Mihaila Nikolajeviča Šabunjina sa ljudima koji su učestvovali u borbenim dejstvima u Ukrajini. Za Srbiju je ova provera važna iz jednog konkretnog razloga: osumnjičeni je u Crnu Goru prvi put ušao upravo iz Srbije, a Zapadni Balkan se poslednjih godina redovno pominje kao teren na kome ruske službe navode i preusmeravaju sopstvene državljane.
Šabunjin je 31. avgusta na streljani Češka zbrojovka u selu Strahinići kod Danilovgrada ubio trojicu zaposlenih, Nemanju Kapora (20), Petra Globarevića (24) i Momira Radonjića (67). Istražitelji sada pokušavaju da utvrde da li je prošao vojnu ili neku drugu specijalizovanu obuku i da li je boravio na ukrajinskom ratištu. Zvanične potvrde za to za sada nema, a ta mogućnost se, prema pisanju regionalnih medija, razmatra kao jedna od opcija u široj proveri njegove biografije, kontakata i razloga dolaska u Crnu Goru.
Kako se kretao pre zločina
U Crnu Goru je prvi put ušao autobusom iz Srbije, preko graničnog prelaza Dobrakovo, 7. jula 2026. Ono što je posle toga usledilo, prema utvrđenom rasporedu, odudara od uobičajenog turističkog kretanja: između 7. i 12. jula, dakle za samo šest dana, osam puta je prelazio državnu granicu, putujući autobusima u Bosnu i Hercegovinu i vraćajući se preko graničnih prelaza Sitnica, Šćepan Polje i Vraćenovići. Korišćenje prelaza Šćepan Polje pokazuje da je boravio i na teritoriji Bosne i Hercegovine, ne samo Crne Gore. Upravo zbog te učestalosti putovanja istražitelji su i zatražili podatke od partnerskih službi, kako bi utvrdili sa kim je bio povezan pre i tokom boravka u Crnoj Gori.
Šta pokazuju snimci sa streljane
Nadzorne kamere na streljani zabeležile su da je Šabunjin pucao istovremeno iz dva pištolja. Prema tvrdnjama izvora koji su pregledali te snimke, njegovo kretanje i brzina reakcije pri rukovanju sa dva pištolja prevazilaze iskustvo prosečnog posetioca streljane. To samo po sebi nije dokaz da je bio pripadnik vojske ili učesnik ratnih dejstava, ali je jedan od pravaca kojim se istraga sada kreće. Direktor Uprave policije Lazar Šćepanović je ranije saopštio da je Šabunjin više puta posećivao streljanu u Danilovgradu, i da u policijskim evidencijama nije bio registrovan kao bezbednosno interesantna osoba.
Policija i Agencija za nacionalnu bezbednost analiziraju njegove mobilne telefone, kontakte, komunikaciju i kretanje, sa posebnim fokusom na to da li je održavao veze sa ruskim državljanima koji su učestvovali u borbama u Ukrajini, i da li se neko iz tog kruga nalazio ili se ranije zadržavao u Crnoj Gori i regionu.
Dugovi u Rusiji i porodični trag
Šabunjin, rođen u februaru 1996. u mestu Osa, kasnije preseljen u Perm, imao je u Rusiji najmanje dva duga u ukupnom iznosu od oko 500.000 rublja, približno 5.000 evra. Postupke naplate pokrenule su notarske kancelarije u Permu krajem 2025. i početkom 2026. godine. U rodnom gradu je radio u prodaji sportske opreme i bavio se stolarijom, a pre odlaska iz Rusije se, prema pisanju regionalnih medija, teretio i za napad u Permu.
Iz objave Dmitrija Lejna, osnivača telegram kanala koji je prvi opisao njegovo kretanje ka Crnoj Gori, prenosi se i ocena ljudi koji su ga poznavali:
Kolege i klijenti smatrali su ga talentovanim majstorom, ali se iza njegove spoljašnje profesionalnosti krila ozbiljna psihološka problematika, koja se ispoljavala kroz nedostatak humanosti, izlive nekontrolisane agresije i sve izraženiju opsesiju vatrenim oružjem.
Potraga i kraj u Herceg Novom
Nakon zločina na streljani, Šabunjin je pobegao, uzevši oružje, municiju i automobil jedne od žrtava. U potrazi su učestvovale specijalne jedinice policije i helikopter Vojske Crne Gore, sve do 3.35 časova, kada je u šumi iznad naselja Topla u Herceg Novom izvršio samoubistvo. Vlada Crne Gore proglasila je 1. i 2. septembar danima žalosti, a prijem prvaka u osnovnim školama u Danilovgradu, koji je trebalo da bude zajednički trenutak radosti za lokalnu zajednicu, odložen je za 3. septembar. Srpske novine su ranije pisale o tome kako je ubica trojice pronađen mrtav kod Herceg Novog, u noćnoj akciji koja je obeležila kraj potrage.
Zašto je pravac istrage bitan za region
Pitanje da li je Šabunjin prošao borbeno iskustvo u Ukrajini nije samo detalj biografije jednog ubice. Evropske bezbednosne službe već izvesno vreme upozoravaju da postoji rizik od infiltracije ruskih agenata koji se predstavljaju kao dezerteri ili politički izbeglice, i da se u operacijama sabotaže, poput podmetanja požara ili napada na infrastrukturu, koriste takozvani potrošni agenti, ruski državljani koji su već ušli u Evropu, a koje potom vojnoobaveštajna služba GRU naknadno vrbuje preko šifrovanih aplikacija. Crna Gora je do sada dozvoljavala ruskim državljanima ulazak bez vize do 30 dana, ali je Vlada 23. jula 2026. usvojila odluku da od 1. novembra ta pogodnost trajno prestane, radi usklađivanja sa šengenskom i evropskom viznom politikom, sa izuzetkom samo za one koji već poseduju važeću šengensku, američku ili britansku vizu. Za Srbiju, koja deli granicu sa Crnom Gorom i kroz koju je Šabunjin ušao u region, ishod ove istrage će pokazati da li je reč o izolovanom slučaju ili o obrascu koji zahteva zajednički odgovor bezbednosnih službi na Zapadnom Balkanu.
