Tramp i Venecuela: naftni sporazum o 65 milijardi barela
Tramp: SAD i Venecuela sklopili sporazum o razvoju 17 naftnih polja i 65 milijardi barela rezervi, sa većinskom američkom kontrolom i pravom otkupa nafte po ceni koštanja.
Donald Tramp je u petak, 28. avgusta uveče, objavio da su Sjedinjene Američke Države sklopile sporazum sa Venecuelom kojim dobijaju većinski udeo u eksploataciji 65 milijardi barela dokazanih naftnih rezervi te zemlje. Vest deluje daleko od Beograda, ali kretanja na svetskom tržištu sirove nafte po pravilu se prenose i na cene goriva u Srbiji, koja veći deo sirovine uvozi, pa svaka promena ponude ovog obima menja i računicu na domaćim pumpama, makar sa zakašnjenjem.
Tramp je dogovor najavio na društvenoj mreži, kratko i bez detalja o samom tekstu ugovora.
“Sjedinjene Američke Države su upravo sklopile Sporazum sa državom Venecuelom o NAJVEĆEM NAFTNOM POSLU U ISTORIJI SVETA!”
Prema njegovim rečima, pregovore su sa američke strane vodili državni sekretar Marko Rubio i Pit Hegzet, čiju titulu ABC News navodi kao sekretar za rat, dok je u drugim izvorima on i dalje sekretar odbrane. Sa venecuelanske strane, sporazum je potpisala vršiteljka dužnosti predsednika Delsi Rodrigez.
Šta sporazum tačno predviđa
Prema saopštenju Rodrigezine vlade, dogovor obuhvata razvoj 17 naftnih polja sa dokazanim potencijalom od 65 milijardi barela. Prava nad poljima dobija novoformirana privatna kompanija, kojoj je Venecuela ustupila koncesiju na 100 godina. Ime operatera zasad nije objavljeno, prema američkom zvaničniku koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen za javne izjave.
Sjedinjene Države bi, prema tim navodima, dobile 55 odsto efektivnog učinka nove kompanije, kroz vlasnički udeo i pravo da otkupljuju naftu po ceni koštanja. Kupljena nafta bi, kaže isti zvaničnik, išla u popunjavanje američkih strateških rezervi i za vojne potrebe. Tramp tvrdi da posao ne staje ni centa američkog poreskog obveznika:
“Većinska američka kontrola nad više od 65 MILIJARDI BARELA dokazanih naftnih rezervi u Venecueli, bez ikakvog troška za američkog poreskog obveznika.”
Rodrigezina vlada računa da bi sporazum doneo 100 milijardi dolara ulaganja u venecuelansku naftnu industriju i preko 209 milijardi dolara poreskih prihoda za Karakas. Nova kompanija bi po dokazanim rezervama postala drugi najveći korporativni imalac nafte na svetu, odmah iza saudijskog Aramka.
Koliko je zaista prošlo od hapšenja Madura
Američka agencija AP, čiji tekst prenosi Boston.com, najavu opisuje kao da stiže “skoro devet meseci” posle hapšenja tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura. Ta računica ne stoji. Prema nezavisnoj proveri datuma, Maduro je uhvaćen 3. januara 2026. u vojnoj operaciji u Karakasu, a sporazum je objavljen 28. avgusta, što je razmak od sedam i po do osam meseci, ne devet. Maduro od hapšenja sedi u zatvoru u Sjedinjenim Državama, optužen za narkoterorizam i trgovinu drogom, izjasnio se da nije kriv, a suđenje mu je, prema navodima ABC Newsa, zakazano za 2027. u Njujorku.
Rodrigez je, u jednom od prvih poteza po preuzimanju vlasti, ukinula decenijsku politiku nacionalizacije naftnog sektora koju je pokrenuo Ugo Čavez, i otvorila ga za privatna ulaganja, što predstavlja tektonski pomak za zemlju koja je dve decenije vodila samoproglašeno socijalističku politiku prema resursima. U izjavi povodom sporazuma poručila je:
“Imaće značajan uticaj na preporod naše nacije.”
Državni sekretar Rubio je dogovor takođe pozdravio na mreži Iks: “Ovaj dogovor je ogromna pobeda i za američki i za venecuelanski narod.”
Rezerve najveće na svetu, proizvodnja među najslabijim
Venecuela ukupno raspolaže sa 303 milijarde barela rezervi, oko 17 odsto svetskih zaliha, prema podacima Uprave za energetske informacije SAD. Uprkos tome, zemlja proizvodi tek oko jedan odsto svetske nafte, jer je infrastruktura godinama zapuštena. Dana kada je Maduro svrgnut, Tramp je u Beloj kući okupio naftne kompanije i pozvao ih da se vrate u Venecuelu. Odziv je bio oprezan: šef Eksonmobila Daren Vuds je tada ocenio da je zemlja “neinvestibilna”. Ševron, jedina američka kompanija koja trenutno posluje u Venecueli, odbio je da komentariše Trampovu objavu.
Da li će se privatni operater imenovati, i da li će velike kompanije zaista uložiti obećanih 100 milijardi dolara u zemlju čija je infrastruktura decenijama trošena, ostaju pitanja na koja odgovor tek stiže u narednim mesecima.
