Putin Trampu preneo viđenje Teherana o izlazu iz sukoba
Peskov: Putin je u razgovoru 9. oktobra Trampu preneo iransko viđenje sukoba, a Blumberg navodi tvrdnju zapadnog zvaničnika da Rusija Iranu isporučuje rakete.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Donaldom Trampom preneo viđenje Irana o mogućem rešenju sukoba, saopštio je u subotu 10. oktobra portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Razgovor je vođen u petak 9. oktobra, a Kremlj ga predstavlja kao dogovoren sa Teheranom: Putin je, kaže Peskov, postupio u koordinaciji sa Pezeškijanom.
Šta je Peskov rekao o razgovoru Putina i Trampa?
Peskov je novinarima objasnio redosled događaja. Putin se u Turkmenistanu dva puta sastao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, a tokom jednog susreta ga je obavestio da uskoro razgovara sa Trampom. Potom je, kako je rekao portparol, odnos prema Vašingtonu usklađen sa Teheranom:
„Putin je potom Trampu preneo viđenje iranske strane o mogućem rešenju sukoba, u dogovoru sa iranskim predsednikom.“
Kremlj nije izneo šta tačno to viđenje sadrži. Ni u saopštenju koje prenosi kineska televizija CGTN ni u izveštaju agencije TASS nema Trampove reakcije. Naslov Al Džazirinog praćenja uživo od 10. oktobra navodi da je, prema Kremlju, Tramp pozdravio ruski napor, ali izjava u tekstu koji je bio dostupan nije potvrđena.
Veći deo razgovora, tvrdi Peskov, nije se ticao Irana. Na Trampovu inicijativu, najviše se govorilo o rešavanju sukoba u Ukrajini, a razgovarano je i o Iranu i o dvostranim odnosima. Peskov je dodao i da je Putin sa razumevanjem primio neke predloge američke strane o koracima ka smirivanju tenzija: „Ruski predsednik je sa razumevanjem odgovorio na neke predloge američke strane o koracima usmerenim na deeskalaciju.“ Koji su to predlozi, Kremlj nije objasnio.
Šta se dogodilo u Turkmenistanu?
Susreti sa Pezeškijanom održani su na marginama samita Zajednice nezavisnih država i samita o zaštiti životne sredine Kaspijskog mora. Pored dva pojedinačna razgovora Putina i Pezeškijana, održan je i trilateralni sastanak lidera Rusije, Irana i Azerbejdžana, na kome je bio i Ilham Alijev. Prema izveštaju RTS, tri predsednika su se zalagala za jačanje ekonomskih i trgovinskih veza i tešnju koordinaciju kaspijskih država.
Izvori se razilaze oko dana jednog od susreta Putina i Pezeškijana. RTS navodi da je održan u petak 9. oktobra, dok Tajms of Izrael kao datum navodi 8. oktobar. Peskovljeve reči se ne odnose na taj detalj, pa ostaje otvoreno koji je tačno susret prethodio razgovoru sa Trampom.
Šta Vašington kaže o ruskoj podršci Iranu?
Isti dan doneo je i drugačiju sliku ruske uloge. Blumberg, kako prenosi Tajms of Izrael, navodi da zapadni zvaničnici procenjuju da je Iran sačuvao fabrike raketa i dronova i da može da obnavlja zalihe. Prema toj proceni, Iran i dalje raspolaže delom protivbrodskog naoružanja i znatnim brojem balističkih raketa, a jedan od zvaničnika tvrdi da Rusija Iranu isporučuje rakete. Rusko ministarstvo odbrane na te navode nije odgovorilo.
Procena je u suprotnosti sa onim što je 30. septembra rekao američki ministar odbrane Pit Hegset: da su Sjedinjene Države uništile iranski vojnoindustrijski kapacitet. Portparolka Bele kuće Ana Keli odbacila je procenu zapadnih zvaničnika:
„Prvo je predsednik Tramp uništio iranska nuklearna postrojenja tokom operacije Ponoćni čekić. Zatim je operacija Epski bes uspešno uništila konvencionalni štit koji je Iran pokušavao da stvori.“
Kad je reč o američkim planovima, RTS prenosi pisanje Njujork tajmsa da Vašington razmatra trodnevnu vojnu operaciju protiv Irana, uprkos diplomatskim naporima. Tramp je izjavio da vode produktivne razgovore sa Iranom i da neće napasti tu zemlju pre izbora na sredini mandata u novembru.
Kako odgovara Teheran?
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf oglasio se na mreži Iks, a objavu prenosi agencija Tasnim. Napisao je:
„Kroz istoriju smo se mi Iranci suočavali sa onima koji su sebe proglasili gospodarima vasione i nastojali da izbrišu drevne civilizacije. Došli su u ognju i plamenu, a otišli u prašini i sramoti. Oni koji slede Aleksandrovo nasleđe, doživeće Valerijanovu sudbinu: klečaćete.“
Objava je usledila posle kritike portparola iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismaila Bagaija, koji je zamerio američkom državnom sekretaru Marku Rubiju način na koji je u Grčkoj predstavio zapadnu civilizaciju. Šef iranskog nuklearnog programa Mohamed Eslami poručio je da Iran ne odustaje od prava na obogaćivanje uranijuma, koje je ocenio kao „sastavni deo“ nuklearnog procesa. Neslaganja oko nuklearnog programa i dalje opterećuju pregovore.
Šta se dešava na terenu?
Dok su u Turkmenistanu vođeni razgovori, u regionu su zabeleženi novi incidenti. Prema RTS, južno od Ormuskog moreuza pogođen je i zapalio se tanker za tečni naftni gas u vlasništvu vijetnamske kompanije, a Revolucionarna garda tvrdi da je plovio neodobrenom rutom. Kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata nepoznati projektil pogodio je još jedan brod, na kome je izbio požar, a niko nije preuzeo odgovornost. Revolucionarna garda poručila je da neće dozvoliti mešanje stranih sila u kontrolu nad Ormuskim moreuzom.
U Libanu je izraelski napad kod mesta Havš el Sajed Ali u okrugu Hermel, blizu sirijske granice, ranio šest osoba. Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je „izraelski napad u blizini grada Havš el Sajed Ali u okrugu Hermel doveo do ranjavanja šest osoba“, među kojima je pet državljana Sirije i jedan državljanin Libana, a dve ranjene su žene. Libanska državna agencija NNA navodi da je dron pogodio automobil. Izraelske vlasti su saopštile da je meta bio „sirijski terorista“ koji je, prema njihovim navodima, po iranskim uputstvima planirao napade na Izrael.
