Danijel Driskol podneo ostavku posle sukoba sa Hegsetom

Rekonstrukcija vrha Pentagona koja se odvija u Vašingtonu nije samo unutrašnje pitanje američke administracije. Danijel Driskol, sekretar Kopnene vojske Sjedinjenih Država, direktno je učestvovao u pregovorima o okončanju rata Rusije protiv Ukrajine i u planu smanjenja broja američkih trupa u Nemačkoj, dva pitanja koja neposredno oblikuju bezbednosnu arhitekturu Evrope, pa time i položaj Srbije i regiona između istoka i zapada. Njegov odlazak sa vrha Kopnene vojske, usred rata Sjedinjenih Država sa Iranom, ostavlja tu instituciju bez potvrđenog civilnog vrha u trenutku kada Vašington istovremeno vodi dva spoljnopolitička fronta od značaja za Evropu.

Driskol je u ponedeljak, 31. avgusta 2026, podneo ostavku predsedniku Donaldu Trampu. Prema navodima zvaničnika, sekretar je razgovarao sa predsednikom o trenutnom stanju u Kopnenoj vojsci i tom prilikom predao ostavku. Bela kuća je odlazak potvrdila istog dana. Portparolka Bele kuće Ana Keli saopštila je da je Driskol “bio izuzetno delotvoran u sprovođenju agende predsednika Trampa”, navodeći njegovu ulogu u vojnim operacijama, jačanju spremnosti i pregovorima između Rusije i Ukrajine.

Driskol je veteran rata u Iraku i bivši savetnik potpredsednika Džej Di Vensa. Senat ga je na čelo Kopnene vojske potvrdio u februaru 2025. Tokom njegovog mandata sprovedena je operacija Delta forsa u kojoj je uhvaćen bivši predsednik Venecuele Nikolas Maduro, a Driskol se lično sastajao sa ukrajinskim i ruskim zvaničnicima kao deo Trampovog pokušaja da okonča rat.

Odakle sukob sa Hegsetom

Ostavci su prethodili meseci zategnutih odnosa sa ministrom odbrane Pitom Hegsetom. Prelomna tačka bila je penzionisanje generala Rendija Džordža, načelnika štaba Kopnene vojske i Driskolovog bliskog saradnika, koje je Hegset izdejstvovao u aprilu 2026. Hegset nikada nije javno objasnio razloge Džordžovog odlaska.

Deo spora ticao se liste za unapređenje u čin brigadnog generala. Lista je sadržala desetine imena, uglavnom belih muškaraca, ali je uključivala i četvoro oficira, dvojicu crnaca i dve žene, čije je unapređenje Hegset u martu lično skinuo sa liste pošto je Driskol odbio da to učini. Driskol je mesecima odbijao da ukloni ta imena, pozivajući se na njihove službene ocene. U februaru je Hegset izdejstvovao i odlazak Driskolovog savetnika, pukovnika Dejvida Batlera. Kopnena vojska je potom ugasila bataljon dronova koji su Džordž i Driskol zagovarali, formiran po ugledu na iskustva iz rata u Ukrajini.

Pred poslanicima u Kongresu, posle Džordžovog penzionisanja, Driskol je govorio o svom saradniku rečima koje nisu ostavljale prostor za dvosmislenost: “Ne postoji čovek koji ima više poštovanja prema generalu Džordžu.” Tada je izbegao direktnu kritiku Hegseta, ocenivši da civilno rukovodstvo bira ljude po sopstvenom nahođenju, a da vojska sprovodi te odluke.

Ko sada vodi Kopnenu vojsku

General Kristofer LaNev trenutno je vršilac dužnosti načelnika štaba Kopnene vojske, funkciju koju obavlja otkako je Džordž otišao u penziju. Naslednik Driskola na civilnom vrhu institucije još nije imenovan. Kao Hegsetov favorit za tu poziciju pominje se portparol Pentagona Šon Parnel. Očekuje se da će iste nedelje podneti ostavku i zamenik podsekretara Kopnene vojske Dejv Ficdžerald.

Driskolov odlazak ostavlja Kopnenu vojsku bez ijednog rukovodioca, civilnog ili uniformisanog, koga je potvrdio Senat, i to u trenutku kada Sjedinjene Države vode oružani sukob sa Iranom. Za saveznike u Evropi, uključujući zemlje regiona koje prate svaki pomak u američkoj vojnoj politici prema kontinentu, otvoreno pitanje ostaje ko će voditi pregovore i odluke o prisustvu američkih trupa nakon što se prašina oko smene na vrhu Pentagona slegne.