Iran udario baze u Kuvajtu i Emiratima, sirene u Bahreinu

Sukob Sjedinjenih Država i Irana, koji već pola godine drži nemiran Persijski zaliv, jutros je dobio novu stranicu, a sa njom i direktnu vezu sa cenom energenata koju osećaju i potrošači u Srbiji. Zaliv kroz koji u mirnodopskim uslovima prolazi oko petine svetske nafte kojom se trguje sada je poprište raketnih i dronskih napada, a svaka nova runda gura naviše cenu goriva daleko od regiona u kome se sukob vodi.

Kuvajtska vojska saopštila je danas, 3. septembra, u 5.46 časova po lokalnom vremenu, da protivvazdušna odbrana zemlje odbija raketni i dronski napad iz Irana. „Kuvajtska protivvazdušna odbrana trenutno se suprotstavlja neprijateljskim raketnim i dronskim napadima posle podle iranske agresije”, navela je vojska Kuvajta u saopštenju objavljenom na mreži Iks.

Šta je Iran naveo kao mete

Iranska vojska potvrdila je da je jutrošnji udar bio usmeren na dve američke vazduhoplovne baze, Ahmad Al Džaber u Kuvajtu i Al Minhad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. „Jutros je vojska pogodila satelitske komunikacione sisteme, skladišta opreme i borbene avione”, navodi se u zvaničnom saopštenju iranske vojske, preneto državnom televizijom. Prema istom saopštenju, u Emiratima su gađani i položaji snaga i radarski sistemi na bazi Al Minhad.

Kuvajtski vojni izvori objasnili su da snažne detonacije koje se čuju u više delova zemlje potiču od presretanja projektila, a ne od pogodaka, pokušavajući da smire stanovništvo pred novim talasom uzbuna. U susednom Bahreinu su se takođe oglasile sirene, a snimci sa terena pokazali su dim na nebu na severu zemlje dok su protivvazdušne snage presretale dolazeće projektile.

Kako smo pisali kada je Amerika udarila ostrvo Larak, Iran je tada uzvratio raketama po Jordanu. Ovog puta je odmazda proširena na Kuvajt i Emirate, a dan ranije, 2. septembra, iranski udari su pogodili i bazu Kamp Titin u Jordanu, opisanu kao metu intenzivnog balističkog napada, kao i američke baze kod Erbila u iračkom Kurdistanu.

Zašto se brojke o žrtvama razlikuju

Najteže posledice američkog udara zabeležene su u iranskom gradiću Kuhestaku, na obali koja gleda na Ormuski moreuz. Iranski Crveni polumesec naveo je da je u napadu na kuću u kojoj je bila svadba poginulo četvoro ljudi, među njima jedno dete, i da je ranjeno više od 50 ljudi.

Zvanični iranski izvori se međusobno ne slažu oko ukupnog broja žrtava američkih udara na iransku teritoriju u poslednja dva dana. Iransko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je poginulo 18, a povređeno 108 ljudi širom zemlje. Revolucionarna garda je, sa druge strane, navela odvojene brojke po pokrajinama: sedam poginulih u tri napadnute lokacije u pokrajini Huzestan, troje pripadnika milicije Basidž na ostrvu Lavan u Persijskom zalivu, i četvoro pripadnika vazduhoplovnih snaga Garde u zapadnoj pokrajini Kermanšah, prema sopstvenom saopštenju od srede. Ni zbir ovih brojki, četrnaest, ne poklapa se sa ukupnom cifrom od 18 koju navodi ministarstvo zdravlja, što pokazuje da ni sami iranski zvaničnici nemaju usaglašenu računicu žrtava.

Napadi se ne zaustavljaju na kopnu. U ponedeljak je napadnut i saudijski tanker u blizini Ormuskog moreuza, a u napadu su poginula dva filipinska člana posade. Niko nije preuzeo odgovornost za taj napad.

Reakcije iz regiona i Vašingtona

Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta ocenilo je iranske poteze oštro. „Iranski postupci predstavljaju opasnu eskalaciju koja ugrožava bezbednost i stabilnost regiona”, navodi se u saopštenju kuvajtskog ministarstva. Sličnu poruku uputio je i generalni sekretar Saveta za saradnju zemalja Zaliva Džasem Al Budaivi, koji je iranske napade osudio kao otvoreno kršenje suvereniteta Kuvajta, Bahreina i Jordana.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u obraćanju novinarima nije krio da Vašington sebe vidi kao gospodara vodenog puta kroz koji prolazi znatan deo svetske nafte. „Kontrolisali smo i kontrolišemo Ormuski moreuz”, rekao je Tramp, a potom je na društvenoj mreži otišao korak dalje pitanjem koje zvuči više kao najava nego kao šala: „Sada kada je pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država, da li da promenimo ime Ormuski moreuz u Trampov moreuz?” Tramp je novinarima rekao i da SAD svakog dana izvoze brodove sa milionima barela nafte kroz moreuz, uz povremene pokušaje Irana da onesposobi dronove, ne navodeći tačan broj plovila.

Državni sekretar Marko Rubio, komentarišući memorandum o razumevanju potpisan u junu, poručio je da regionalna bezbednosna saradnja SAD sa saveznicima u Zalivu ide dalje bez obzira na eskalaciju. „Taj brod je, na mnogo načina, već isplovio”, rekao je Rubio, aludirajući na to da se dogovoreni okvir saradnje više ne može zaustaviti.

Ministar odbrane Izraela Izrael Kac poručio je da će izraelske snage odgovoriti velikom silom ako Iran napadne Izrael, dok je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres ponovo pozvao Vašington i Teheran da se vrate za pregovarački sto. Sa datumom povratka razgovora niko iz dva glavna grada za sada ne izlazi u javnost.