Iran rakete na Kuvajt i Bahrein, SAD uzvratile
Iran je lansirao sedam balističkih raketa na državne mete u Kuvajtu i Bahreinu, a SAD su presrele šest i udarile iranske radarske lokacije u Goruku i na ostrvu Kešm.
- Iran je kasno u petak i tokom subote lansirao sedam balističkih raketa na državne mete u Kuvajtu i Bahreinu.
- CENTCOM tvrdi da je presreo šest od sedam raketa, dok sedma nije dosegla cilj.
- Pre raketa oboreno je četiri iranska napadačka drona ka moreuzu Hormuz, a SAD su potom udarile iranske obalske radarske lokacije u Goruku i na ostrvu Kešm.
- Nema prijavljenih žrtava među američkim osobljem, a Kuvajt, Bahrein i Katar osudili su napad i pozvali na deeskalaciju.
Ono što je do petka ličilo na izolovanu razmenu udara, iranski dronovi nad moreuzom Hormuz pa američka odmazda, preko noći je preraslo u nešto mnogo opasnije. Iran je kasno u petak i tokom subote prvi put gađao državne mete u dve susedne zemlje Zaliva, Kuvajtu i Bahreinu, i to balističkim raketama. Time se sukob između Teherana i Vašingtona prelio preko iranskih granica i uvukao region koji je dosad pokušavao da ostane po strani.
Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je da je iz iranskih lansirnih položaja ka Kuvajtu i Bahreinu ispaljeno sedam balističkih raketa. Šest je, prema toj komandi, presretnuto, dok sedma nije dosegla cilj. Pre toga su američke i savezničke snage oborile četiri iranska napadačka drona koji su leteli ka moreuzu Hormuz, najužem delu koridora kroz koji prolazi petina svetske nafte.
Odgovor Vašingtona usledio je brzo. Američke snage udarile su iranske obalske radarske lokacije u Goruku i na ostrvu Kešm, obrazlažući to potrebom da se odbrane od daljih napada. Iranska Revolucionarna garda (IRGC) preuzela je odgovornost za raketni napad i tvrdila da je gađala američke baze, uključujući štab Pete flote u Bahreinu. CENTCOM je te tvrdnje o šteti na štabu Pete flote demantovao kao lažne.
Zašto je gađanje Kuvajta i Bahreina prelaz crvene linije?
Razlika u odnosu na ranije udare nije u broju raketa nego u izboru meta. Dronovi nad moreuzom bili su pretnja brodarstvu i američkim brodovima, ali gađanje državnih objekata u Kuvajtu i Bahreinu znači direktan napad na suverene zemlje koje nisu strana u sukobu. Bahrein je domaćin američke Pete flote, a Kuvajt je decenijama jedan od najvažnijih logističkih oslonaca američke vojske u regionu.
Zbog toga je i reakcija susednih država bila oštra. Katar je napade ocenio kao očigledno kršenje suvereniteta i pozvao na deeskalaciju, a slično su reagovali i Kuvajt i Bahrein. Za zemlje Zaliva ovo je scenario kojeg su se najviše plašile: da postanu poprište obračuna koji nije njihov, sa raketama koje padaju na njihovu teritoriju i sa rizikom da svaka greška u presretanju odnese civilne žrtve.
Šta sada sledi na moreuzu Hormuz?
Diplomatski kanal nije sasvim zatvoren. Pakistanski ministar Mohsin Naqvi doputovao je u Iran sa predlozima za obnovu pregovora između SAD i Irana, što je prvi konkretan pokušaj posredovanja otkako je razmena udara eskalirala. Pitanje je, međutim, da li bilo koji posrednik može da zaustavi spiralu kada obe strane veruju da su u pravu i kada svaka nova odmazda traži sledeću.
Za Srbiju ovo nije daleka vest. Svaki skok napetosti na Hormuzu pretače se u cenu barela, a odatle u troškove uvoza goriva i u inflaciju koja se oseti na svakoj pumpi. Dok god rakete padaju na državne mete u Zalivu i dok god se radarske lokacije udaraju kao odgovor, primirje koje je tek krpljeno ostaje samo reč. Koliko će region izdržati ovakvu razmenu pre nego što neko od posrednika uspe da je zaustavi?
