Katarski premijer stiže u Teheran, nafta kroz Hormuz pala
Šeik Mohamed bin Abdulrahman al Tani dolazi u Teheran u četvrtak da nastavi posredovanje, dok je protok nafte kroz Hormuski moreuz pao na tromesečni minimum od pet miliona barela dnevno.
Katarski premijer Šeik Mohamed bin Abdulrahman al Tani u četvrtak, 27. avgusta, putuje u Teheran da nastavi posredovanje između Irana i Sjedinjenih Država. Poseta dolazi u trenutku kada je protok nafte kroz Hormuski moreuz pao na tromesečni minimum od pet miliona barela dnevno. Za Srbiju to nije udaljena vest: cena sirove nafte na svetskom tržištu direktno se prelama na cenu goriva na domaćim pumpama, a svaki novi zastoj u zalivu, kroz koji je pre rata prolazila petina svetske ponude nafte, uvodi dodatnu neizvesnost u već poremećeno globalno tržište energenata.
Rat između Irana i Sjedinjenih Država traje od 28. februara 2026. Primirje dogovoreno u junu se u međuvremenu raspalo, a poslednji prijavljeni američki udari na iransku teritoriju zabeleženi su pre skoro mesec dana. Umesto vojnih udara, Vašington sada gura ekonomski pritisak. Američki sekretar Trezora Skot Besent najavio je pojačane sankcije, ovog puta usmerene i na trgovinske partnere Irana, ne samo na samu iransku vladu.
Portal Srpske novine je pre nekoliko dana pisao o tome da su Iran i Oman dogovorili koridor kroz Hormuz i da je nafta zbog toga pojeftinila. Ono što je novo jeste da posredovanje sada preuzima Katar, dok se oko samog dogovora Irana i Omana izvori i dalje razilaze.
Šta Katar traži u Teheranu
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai najavio je na redovnom brifingu da će tema poseta biti “nastavak katarskih posredničkih napora i drugi razvoji događaja”. Katar je od početka rata služio kao neformalni kanal između zaraćenih strana i imao je direktnu ulogu u dogovaranju primirja u junu, koje je posle nekoliko meseci propalo.
Portparol katarske diplomatije Madžed al Ansari najavio je na mreži Iks da će Šeik Mohamed sa iranskim zvaničnicima razgovarati i o slobodi plovidbe kroz Hormuski moreuz i o povratku na stanje kakvo je bilo pre 28. februara, kao i o načinima da se tenzije smanje i stvore uslovi za dijalog.
Zašto je protok nafte pao na minimum?
Protok nafte kroz Hormuski moreuz pao je u ponedeljak na pet miliona barela dnevno, prema najnovijim podacima praćenja brodova, što je najniži nivo u poslednja tri meseca. Pre rata je kroz moreuz prolazilo oko dvadeset miliona barela sirove nafte dnevno, otprilike petina svetske ponude. Pad je posledica toga što Teheran drži kontrolu nad delom moreuza kao sredstvo pritiska i pokušava da tankerima naplaćuje proviziju, dok Vašington sa svoje strane održava pomorsku blokadu iranskih luka.
Brigadni general Hosein Mohebi, portparol Islamske revolucionarne garde, saopštio je da moreuz ostaje zatvoren dok Vašington ne ispuni uslove iz memoranduma o razumevanju potpisanog u junu, pre nego što se primirje raspalo. Ti uslovi su, naveo je Mohebi:
“Prekid američke blokade iranskih luka, odšteta i ukidanje sankcija.”
Sukob oko toga da li su Iran i Oman uopšte postigli dogovor dodatno komplikuje sliku. Islamska revolucionarna garda je u sredu saopštila da su Teheran i Muskat dogovorili kako da dele plovni put i prihode od njega, a Mohebi je naveo da su dve strane “postigli rezultate prihvatljive za obe strane” po pitanju kontrole moreuza. Visoki iranski izvor je, međutim, za agenciju Rojters rekao da “dogovor sa Omanom oko Hormuskog moreuza nije finalizovan” i da strane i dalje pregovaraju o detaljima sporazuma.
Toj slici se dodaje i napad na tanker. Nepoznat projektil je ovog utorka pogodio tanker u blizini omanskog grada Hasaba i izazvao požar koji je ugašen bez žrtava među posadom, saopštila je britanska pomorska agencija UKMTO. Istraga o poreklu projektila je u toku, a agencija nije navela ni nacionalnost ni pravac kretanja broda. Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije Ujedinjenih nacija, u Hormuskom moreuzu je od 28. februara zabeleženo sedamdeset ovakvih incidenata u kojima je poginulo devetnaest pomoraca.
Gorivo u Iranu i sankcije koje dolaze
Blokada se već oseća i unutar Irana. Potpredsednik Mohamad Džafar Gaempanah je, u obraćanju prenetom preko iranskih medija, izjavio:
“Proizvodnja benzina je nedovoljna, a zbog američke pomorske blokade ne možemo da ga uvozimo.”
Gaempanah je dodao i da je “raspodela benzina u zemlji nepravedna”, jer vlasnici više vozila i dalje koriste subvencionisano gorivo, dok oni koji vozilo nemaju od te pogodnosti nemaju ništa. Iranski predsednik Masud Pezeškijan je na to poručio da nove sankcije “neće postići ništa”, dok Besent u Vašingtonu najavljuje suprotno: sve širi obruč oko iranske spoljne trgovine.
Za Teheran je ekonomski pritisak sada verovatno opasniji od preostalih vojnih opcija Vašingtona. Iran je, i pored ranijeg vazdušnog udara koji je oslabio njegove konvencionalne snage, zadržao dovoljno raketnih i bespilotnih kapaciteta da ugrozi zalivske komšije u kojima se nalaze američke vojne baze i da remeti saobraćaj tankera kroz moreuz. To posredovanje Dohe čini utoliko važnijim, jer ni Teheran ni Vašington za sada nemaju razlog da popuste sami.
Šeik Mohamed dolazi u Teheran u četvrtak. Da li će ta poseta doneti pomak ili će Vašington i Teheran nastaviti da razmenjuju optužbe, pokazaće se u danima posle njegove posete, dok se rat bliži šestom mesecu.
