Besent najavio sankcije Iranu, Teheran preti zaplenom

Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Skot Besent zakazao je za ponedeljak, 24. avgust, u 19 časova po srednjoevropskom vremenu konferenciju za novinare u zgradi Ministarstva finansija u Vašingtonu, na kojoj najavljuje novi paket sankcija Iranu. Teheran je odgovorio pre nego što je paket i zvanično predstavljen: objavio je spisak od nekoliko desetina tankera kojima preti zaplena u Ormuskom moreuzu i poručio da će svaku državu koja se pridruži sankcijama smatrati neprijateljem. Za Srbiju ovo nije samo bliskoistočna vest. Ormuski moreuz je grlo kroz koje prolazi petina svetske dnevne isporuke sirove nafte, a cena barela na svetskom tržištu se direktno prelama na cenu goriva na domaćim pumpama, jer domaće rafinerije uvoznu naftu plaćaju po međunarodnoj berzanskoj ceni.

Šta Vašington sprema

Paket počiva na sekundarnim sankcijama. Ne pogađa samo iranske firme, nego i strane države, banke i kompanije koje kupuju iransku naftu, obrađuju iranske finansijske transakcije ili prevoze iranski teret, a nadovezuje se na već postojeću američku pomorsku blokadu Irana. Besent je uoči najave poručio:

Imaćemo najoštrije sankcije u istoriji, i reći ću vam, ovo će uspeti. Uspelo je u Venecueli kada smo postavili blokadu. Uspeva na Kubi upravo sada, i uspeće u Iranu, i srušićemo ovaj režim.

U pisanoj najavi paketa dodao je da je cilj da se “presečemo svaku ekonomsku žilu kucavicu koja održava tiranski režim, dok Teheran ne ostane sam”, a konferenciju je najavio rečima da je reč o “najvećoj finansijskoj ofanzivi ikada pokrenutoj protiv jednog protivnika”. Kina kupuje oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, pa se očekuje da će najveći pritisak pasti baš na Peking. Među pogođenim partnerima Irana pominju se i Turska i Indija.

Tržišta su reagovala i pre same konferencije. U ponedeljak ujutru Brent nafta se prodavala po oko 91,50 dolara za barel, pad od oko dva odsto u odnosu na petak, dok je američka WTI nafta bila oko 86,20 dolara, pad od oko 1,5 odsto. Pad delom objašnjava i to što je u petak uveče kroz južni kanal moreuza prošlo oko 40 tankera sa oko 16 miliona barela, više nego 15 do 20 brodova prethodnih noći, iako je promet i dalje daleko ispod nivoa pre rata.

Iranov odgovor: lista brodova i pretnja zaplenom

Iranska Uprava za moreuz u Persijskom zalivu, novo telo koje je Teheran osnovao da upravlja prolazom kroz Hormuz, objavila je u nedelju listu takozvanih nesaglasnih plovila. Jerusalim post navodi 45 tankera na listi, Njuzvik oko 46. Na spisku su brodovi kojima upravljaju ADNOC Logistics and Shipping iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, njegova ćerka firma Navig8 Tankers, saudijski Bahri, Klaveness Ship Management, Stolt Tankers i južnokorejski Sinokor. Po novim pravilima ti brodovi moraju da traže iransko odobrenje za prolaz i da plate uslugu bezbednosti. Onima koji to ne urade prete novčane kazne, zadržavanje i konfiskacija tereta, a na listu ide i svaki brod koji se pretoči sa nesaglasnim plovilom. Vlasnici mogu da traže skidanje sa liste tako što iranskim pomorskim vlastima podnesu obrazloženje.

Mohsen Rezai, šef Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana i bivši komandant Revolucionarne garde, sada savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Modžtabe Hamneija, poručio je:

Svaka zemlja koja učestvuje u uvođenju ekonomskih ograničenja protiv nas smatra se neprijateljem.

Rezai je dodao da će Iran gađati i alternativne rute za transport nafte, ne samo sam Ormuski moreuz.

Iran uvodi i naplatu prolaska kroz moreuz

Paralelno sa listom brodova, Komitet za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku iranskog parlamenta je u nedelju objavio da je odobrio i nacrt zakona po kome bi se stranim brodovima naplaćivala takozvana usluga bezbednosti, navigacije, osiguranja i snabdevanja gorivom pri prolasku kroz Hormuz. Portparol komiteta Hasan Gašgavi je, prema iranskim državnim medijima, rekao da bi se naknada naplaćivala u rijalima ili drugoj valuti koju odredi Islamska Republika. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora Iranu ne dozvoljava da naplaćuje prolazak kroz moreuz, ali dozvoljava naplatu stvarno pruženih usluga, i upravo na tom izuzetku Teheran gradi nacrt zakona. Analitičar bezbednosti Rodžer Mekmilan je za Jerusalim post ocenio da potez pre svega pokazuje koliko je Iran finansijski pritisnut, jer je iranski rijal na neformalnom tržištu pao na rekordno nizak nivo, dok iranska centralna banka i dalje tvrdi da je zvanični kurs znatno povoljniji.

Zašto baš Ormuski moreuz?

Pre rata je kroz Ormuski moreuz prolazilo u proseku oko 20 miliona barela nafte dnevno, a Zaliv daje oko petinu svetske dnevne isporuke sirove nafte i tečnog gasa. Otkako traje rat, taj promet je pao i po nekoliko puta u odnosu na predratni nivo, a američki ministar energetike Kris Rajt je nedavno naveo da je prosek poslednjih sedam ratnih dana bio oko osam miliona barela dnevno, dakle manje od polovine predratnog obima. Upravo zato svaka nova pretnja zaplenom ili naplatom prolaska odmah pomera cenu na berzama, čak i kad se realizuje samo delimično.

Pakistan kao posrednik

Pakistanski načelnik generalštaba, feldmaršal Asim Munir, doputovao je u ponedeljak sa delegacijom u Teheran. Islamabad je saopštio da je poseta deo napora da se unapredi regionalni mir i stabilnost. Prema tri pakistanska izvora, američki predsednik Donald Tramp je prošle nedelje razgovarao sa Munirom i tražio da Pakistan iskoristi svoj uticaj i vrati Iran za pregovarački sto. Pakistanski posrednici su već imali ključnu ulogu u junskom memorandumu o razumevanju između Vašingtona i Teherana, poznatom i kao Islamabadski memorandum, koji je predvideo rok od 60 dana za dogovor o primirju i nuklearnom programu. Taj rok je istekao prošle nedelje bez ishoda, čime je zatvoren i formalni mehanizam za okončanje rata. Iranski predsednik Masud Pezeškijan je taj sporazum ranije branio kao najbolji mogući put, uz reči:

Ne postoji nijedna odredba u ovom sporazumu koja predstavlja kapitulaciju.

Cena rata, šest meseci kasnije

Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana traje od februara 2026, dakle šesti mesec. Iranski rijal je na rekordno niskom nivou, a inflacija u Iranu je, prema zvaničnim iranskim statistikama, blizu 90 odsto. Pentagon je poslednjih dana svom spisku dodao još 60 ranjenih američkih vojnika, čime je ukupan broj poginulih ili ranjenih pripadnika američkih oružanih snaga u ratu sa Iranom stigao do 775. Ni Amerikanci ne prolaze bez posledica na sopstvenom tržištu: prosečna cena benzina u Sjedinjenim Državama je u nedelju iznosila 4,09 dolara za galon.

Diplomatski kanali oko okončanja rata ipak nisu potpuno zatvoreni. Egipatski ministar spoljnih poslova je razgovarao sa iranskim kolegom o pokretanju novih pregovora, a Pakistan je na terenu baš danas. Da li će Munirova poseta doneti bilo šta konkretno, ili će sankcije koje Besent najavljuje uveče postati novi razlog da se pregovori dodatno odlože, ostaje otvoreno pitanje narednih dana.

O najavi ovog paketa sankcija pisali smo i ranije, kada je Besent tek nagovestio da priprema meru. Ponedeljak je prvi put da je paket dobio i datum i mesto objave, dok je Teheranov odgovor sa listom brodova i pretnjom zaplenom potpuno nov element priče.