SAD i Venecuela ubile vođu bande Tren de Aragua
Zajednički američko-venecuelanski udar u državi Bolivar likvidirao je Hektora Gerera Floresa, osnivača transnacionalne kriminalne mreže Tren de Aragua, potvrdili su Vašington i Karakas.
- Zajednički američko-venecuelanski udar u državi Bolivar ubio je Hektora Gerera Floresa, osnivača bande Tren de Aragua.
- Donald Tramp je 12. juna na mreži Truth Social saopštio da je udar izvela Južna komanda SAD.
- Vašington i Karakas prvi put javno potvrđuju zajedničku vojnu operaciju protiv te kriminalne mreže.
- Stejt department je za Gerera ranije raspisao nagradu od pet miliona dolara.
Za srpsku publiku, naviknutu da američke vojne operacije u Latinskoj Americi posmatra kroz prizmu hladnoratovskog nasleđa i suvereniteta malih država, ovaj događaj nosi neuobičajen obrt. Zajednički udar koji su izvele Sjedinjene Države i vlast u Karakasu, u venecuelanskoj državi Bolivar, ubio je Hektora Gerera Floresa zvanog Ninjo Gerero, osnivača i vođu transnacionalne kriminalne mreže Tren de Aragua. To je prvi put da Vašington i nova vlada u Venecueli javno potvrđuju da su zajedno delovali protiv te bande, što menja dosadašnju geopolitičku realnost regiona u kojem su odnosi dve zemlje godinama bili zaleđeni.
Predsednik Donald Tramp objavio je 12. juna na mreži Truth Social da je američka Južna komanda izvela udar u kojem je ubijen vođa Tren de Aragua. “Po mom naređenju, Južna komanda SAD izvela je brz i smrtonosan udar i likvidirala Ninja Gerera, ozloglašenog vođu Tren de Aragua”, napisao je Tramp. Vlada Venecuele potom je potvrdila da je reč o zajedničkoj operaciji bezbednosnih agencija dve zemlje u jugoistočnoj državi Bolivar, sprovedenoj uz razmenu obaveštajnih podataka.
Ko je bio Ninjo Gerero i zašto je njegova smrt važna
Hektor Gerero Flores, star 43 godine, bio je optužen u Njujorku za reketiranje, terorizam i krijumčarenje droge. Američki Stejt department raspisao je za njega nagradu od pet miliona dolara i Tren de Aragua zvanično označio kao stranu terorističku organizaciju koja deluje širom Severne i Južne Amerike. Mreža je nastala u venecuelanskim zatvorima, a potom se proširila na više zemalja kontinenta, pretvarajući se iz lokalne zatvorske grupe u jednu od najtraženijih kriminalnih struktura zapadne hemisfere.
Likvidacija osnivača takve mreže retko znači njen kraj, jer su ovakve organizacije po pravilu decentralizovane i sposobne da prežive gubitak vođe. Ipak, simbolički značaj je velik. Za američku administraciju, smrt čoveka za čije se hapšenje nudila višemilionska nagrada predstavlja merljiv rezultat politike koju Vašington vodi prema transnacionalnom kriminalu u svom susedstvu. Za vlast u Karakasu, učešće u operaciji je signal spremnosti na saradnju kakva donedavno nije bila zamisliva.
Šta zajednička operacija znači za odnose dve zemlje
Sama činjenica da su američke i venecuelanske bezbednosne agencije delovale zajedno predstavlja tektonski pomak u odnosima koji su dugo bili obeleženi međusobnim nepoverenjem i sankcionim režimom. Prema međunarodnim izveštajima, operacija je usledila pošto su Sjedinjene Države ranije ove godine uklonile predsednika Nikolasa Madura, a zemljom sada upravlja Delsi Rodrigez. Taj kontekst, koji se pripisuje izveštajima a ne našoj proceni, objašnjava zašto je do ovakve saradnje uopšte moglo da dođe i zašto je Karakas bio spreman da je javno prizna.
Za posmatrača iz Beograda, koji prati kako se velike sile postavljaju prema suverenitetu manjih država, ostaje otvoreno pitanje da li je ovo izolovan slučaj ili početak dužeg perioda američko-venecuelanske bezbednosne saradnje. Mreže poput Tren de Aragua imaju ogranke i u Evropi, pa pitanje njihovog suzbijanja nije samo latinoameričko. Da li će zajednički udar protiv jedne bande zaista promeniti odnose Vašingtona i Karakasa, ili će ostati usamljen presedan u inače napetom diplomatskom kanalu?
