FBI sprečio napad dronovima na UFC priredbu u Beloj kući

Za srpsku publiku, naviknutu da bezbednosne pretnje uglavnom prati iz daljine, slučaj koji su američki istražitelji predstavili ovog vikenda pokazuje koliko je tanka linija između velike javne svečanosti i potencijalne tragedije. Federalni istražni biro saopštio je da je razbio zaveru čiji je cilj bio napad na sportsku priredbu u samom srcu američke vlasti, na lokaciji koju srpski gledaoci redovno vide na televiziji.

Prema otpečaćenoj optužnici, grupa je planirala da eksplozivnim dronovima udari na UFC priredbu pod nazivom “Freedom 250”, zakazanu za nedelju u krugu Bele kuće. Direktor FBI saopštio je da je akcija sprečena pre nego što je iko stradao i da su privedene sve osobe za koje se sumnja da su činile jezgro mreže. Uhapšeno je petoro ljudi na nekoliko lokacija širom Sjedinjenih Država, a svi se terete za zaveru radi ubistva i druga krivična dela.

Optužnica posebno izdvaja Tajsena Propera, devetnaestogodišnjaka iz Ohaja, protiv koga je podignut postupak zbog zavere protiv Sjedinjenih Država i pokušaja ubistva federalnih službenika. Istražitelji navode da plan nije bio ograničen na vazdušni udar. Posle dronova natovarenih eksplozivom, prema dokumentima, sledila bi pucnjava na ljude koji bi u panici pokušavali da pobegnu sa priredbe. Reč je, dakle, o scenariju zamišljenom da nanese maksimalan broj žrtava u dva uzastopna talasa.

Kako je zavera otkrivena pre nego što je počela?

Hronologija koju iznosi tužilaštvo počinje 10. juna, kada je FBI prvi put dobio informaciju o pretnji. Istražitelji su utvrdili da su osumnjičeni komunicirali preko šifrovane aplikacije, u grupnom četu koji je brojao oko devetnaest učesnika. Taj podatak govori da mreža nije bila ograničena na petoro uhapšenih i da istraga ostaje otvorena, pošto vlasti i dalje utvrđuju ko je sve imao pristup razgovorima i u kojoj meri je svako od učesnika bio upoznat sa planom.

Američko tužilaštvo naglašava da su osumnjičeni imenovani na osnovu otpečaćene optužnice, što znači da je reč o javno podignutim optužbama, a ne o nagađanjima. Time se izbegava situacija u kojoj se identiteti otkrivaju pre nego što pravosuđe formalno pokrene postupak. Za sada nije saopšteno da li je grupa bila povezana sa nekom širom organizacijom ili je delovala samostalno, niti koji je bio konačni motiv napada na priredbu vezanu za simbol američke izvršne vlasti.

Zašto je meta bila baš Bela kuća?

Izbor lokacije nije slučajan. Priredba je trebalo da se održi u krugu Bele kuće, prostora koji u američkoj javnosti nosi snažan simbolički naboj, te bi svaki napad na tom mestu imao odjek daleko izvan granica jednog sportskog događaja. Upravo zbog te simbolike, bezbednosne službe svaku najavu okupljanja na toj adresi tretiraju sa najvišim stepenom opreza, što je verovatno i doprinelo brzini reakcije pošto je prva informacija stigla.

Za posmatrača iz Beograda, ovaj slučaj ima i širu pouku. Velika javna okupljanja, bilo da je reč o sportu, koncertima ili državnim svečanostima, sve češće postaju potencijalne mete, a dronovi su uveli novu dimenziju rizika koju klasične bezbednosne provere teško pokrivaju. Sposobnost da se pretnja prepresretne u fazi planiranja, pre nego što neko dođe do oružja ili letelice, postaje merilo ozbiljnosti svake bezbednosne arhitekture.

Istraga u Sjedinjenim Državama tek je u ranoj fazi, a sud će u narednim nedeljama odlučivati o osnovanosti optužbi. Da li će ovakvi slučajevi naterati organizatore velikih priredbi, i u Evropi i u regionu, da ozbiljnije razmisle o zaštiti od dronova?