Evijan otvara samit G7: Iran i Hormuz na vrhu agende
Trodnevni samit G7 počinje u Evijan-le-Benu, gde Makron uslovljava regionalnu stabilnost slobodnom plovidbom kroz Hormuz, a Tramp dolazi na prvi susret uživo s francuskim predsednikom.
- Samit G7 održava se u Evijan-le-Benu u Francuskoj od 15. do 17. juna 2026
- Makron je poručio da je nastavak pomorskog saobraćaja kroz Hormuz, bez ograničenja i naplate, neophodan uslov regionalne stabilnosti
- Tramp dolazi na samit i očekuje se njegov prvi susret uživo s Makronom
- Pozvani su i ukrajinski predsednik Zelenski i sirijski predsednik Ahmed al Saraa
Za Srbiju, koja energetski balans gradi između ruskog gasa, bliskoistočne nafte i evropske perspektive, ono što se danas dogovara na obali Lemanskog jezera nije udaljena diplomatija. Hormuski moreuz, kroz koji je ranije prolazilo oko 20 odsto svetske ponude nafte, deo je iste lanca koji određuje cenu goriva na beogradskim pumpama. Zato trodnevni samit grupe sedam najrazvijenijih zapadnih ekonomija, koji od 15. do 17. juna domaćuje francuski predsednik Emanuel Makron u Evijan-le-Benu, zaslužuje pažnju i sa ovog kraja kontinenta.
Makron je u Evijan stigao s jasno postavljenim prioritetom. Iran, sudbina Hormuza i podrška Libanu dominiraju agendom, a francuski predsednik je svoju poziciju sažeo u jednu rečenicu objavljenu na mreži Iks: nastavak pomorskog saobraćaja, bez ograničenja ili naplate, neophodan je uslov regionalne stabilnosti. Time je Pariz Hormuz pretvorio u test, ne samo za Teheran nego i za sposobnost G7 da govori jednim glasom.
Šta je tačno na stolu u Evijanu?
Agenda samita širi se preko četiri tačke koje se međusobno prepliću. Prva su posledice nedavnog dogovora u regionu i način da se one učvrste. Druga je podrška Libanu, državi koja godinama balansira na ivici institucionalnog kolapsa. Treća je trajno otvaranje Hormuza, pitanje koje Makron postavlja kao crvenu liniju za svetsku trgovinu energentima. Četvrta, najteža, jeste sveobuhvatni sporazum o iranskom nuklearnom programu, dosije koji je decenijama odolevao svakom okviru pregovora.
Pariz je u Evijan pozvao i goste van klupskog kruga G7. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stiže da se ispitaju mogućnosti pregovora, dok je sirijski predsednik Ahmed al Saraa pozvan u izložbi koja bi, ako prihvati, bila prvi dolazak nekog sirijskog lidera na samit ove grupe. Spisak gostiju otkriva ambiciju francuskog domaćina: napraviti od Evijana mesto na kojem se ne raspravlja samo o krizama, već se otvaraju kanali za njihovo rešavanje.
Zašto je Trampov dolazak ključ čitavog samita?
Najveća nepoznanica nije sadržaj agende, već dinamika između dvojice ljudi. Američki predsednik Donald Tramp dolazi u Evijan posle objave memoranduma koji je obeležio prethodne dane, a očekuje se njegov prvi susret uživo s Makronom. Taj sastanak, najavljen za ponedeljak veče, biće test koliko se transatlantska veza danas oslanja na lične odnose, a koliko na institucionalne mehanizme koji je decenijama držali na okupu.
Za evropske članice G7, Nemačku, Italiju i samu Francusku, ulog je dvostruk. S jedne strane žele da Vašington ostane uključen u bliskoistočnu jednačinu, jer bez američke težine pritisak na Teheran gubi na oštrini. S druge, ne žele da evropski prioriteti, od Ukrajine do energetske bezbednosti, budu potisnuti ličnom agendom američkog predsednika. Makron je upravo zato Hormuz postavio kao zajednički, a ne francuski cilj: lakše je okupiti saveznike oko principa slobodne plovidbe nego oko spornog nuklearnog dosijea.
Evijan tako postaje više od slikovite kulise na Lemanskom jezeru. Postaje mesto na kojem se meri da li G7 i dalje može da pretvori deklaracije u poluge. Da li će se iza zajedničke fotografije kriti stvarna usaglašena politika prema Iranu, ili samo niz paralelnih nacionalnih računica koje se ukrštaju samo na papiru?
