Island danas glasa o nastavku pregovora sa Evropskom unijom

Island danas glasa o pitanju koje se na prvi pogled tiče samo 400.000 stanovnika severnoatlantskog ostrva, ali se direktno naslanja na razgovor koji vodi i Beograd: kako Brisel danas meri i nagrađuje zemlje kandidate za članstvo. Komesarka za proširenje Marta Kos, ista osoba koja vodi i pregovarački proces sa Srbijom, ove nedelje je najavila da bi Island mogao formalno da otvori pristupne pregovore već do 2027. godine, dok Zapadni Balkan na sličan pomak čeka godinama.

Šta tačno piše na listiću?

Pitanje na referendumu glasi: “Da li Island treba da nastavi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji?” Ponuđena su samo dva odgovora, da ili ne. Glasanje ne odlučuje o samom članstvu, nego isključivo o tome da li islandska vlada treba da obnovi pregovore zamrznute 2013. godine. Za konačan ulazak u Uniju bio bi potreban poseban, naknadni referendum, kao i ratifikacija u svih 27 članica bloka.

Biračka mesta u Rejkjaviku otvorena su od 9 sati ujutru i zatvaraju se u 22 sata po lokalnom vremenu, a prvi rezultati se očekuju u toku večeri. Pravo glasa ima oko 270.000 Islanđana.

Ankete najavljuju izjednačenu trku. Avgustovsko istraživanje agencije Maskína dalo je 51,3 odsto glasača za nastavak pregovora i 48,7 odsto protiv, dok je ranije merenje Galupa pokazalo potpuno izjednačenih 46 prema 46 odsto, uz osam odsto neopredeljenih.

Zamrznuta prijava iz 2009. godine

Island je zahtev za članstvo podneo 2009. godine, godinu dana posle finansijskog kolapsa koji je zemlju gurnuo u tešku krizu. Formalni pregovori počeli su 2010, ali ih je 2013. zaustavila evroskeptična vlada, posle samo dve godine razgovora. Do tog trenutka bilo je otvoreno 27 pregovaračkih poglavlja, od kojih je 11 privremeno zatvoreno.

Prijava iz 2009. nikada nije formalno povučena i, prema potvrdi Evropske komisije, i dalje važi. Levo orijentisana vlada premijerke Kristrun Frostadotir, izabrana 2024, vratila je pitanje članstva na dnevni red, a početkom 2026. premijerka je najavila i sam datum glasanja.

Zašto je ribarstvo najteže poglavlje?

Ribarstvo čini 6,5 odsto islandskog bruto domaćeg proizvoda i zapošljava hiljade ljudi, pa zajednička ribarska politika Unije ostaje najosetljivija tačka pregovora. Island se, za razliku od Srbije, već nalazi u Evropskom ekonomskom prostoru i ima pristup jedinstvenom tržištu, pa je tokom godina preuzeo oko 9.000 pravnih akata Unije, otprilike 75 odsto celokupnog pravnog nasleđa bloka.

Zagovornici “ne” opcije, poput predsednika euroskeptične platforme Heimssyn Haralda Olafsona, tvrde da to znanje dovoljno štiti Island i da puno članstvo nije potrebno. Zagovornici “da” opcije, poput predsednika proevropske platforme Magnusa Magnusona, odgovaraju da samo mesto za pregovaračkim stolom donosi stvarni uticaj na pravila koja Island ionako mora da primenjuje.

Šta poručuje Brisel

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila je Island u julu 2025. godine i tom prilikom poručila da dve strane dele vrednosti i da je Island već deo jedinstvenog tržišta. Komesarka Kos je otišla korak dalje i najavila mogući datum otvaranja pregovora.

“Pregovori o pristupanju uvek odražavaju specifične okolnosti svake zemlje kandidata”, napisala je Kos na društvenoj mreži Blueski, nagoveštavajući da bi Brisel mogao biti fleksibilniji po pitanju ribarstva nego 2013. godine.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas dodatno je uvela bezbednosnu dimenziju u priču, upozorivši da su ruske pretnje podmorskoj infrastrukturi i rastuće kinesko interesovanje za Arktik razlog više da Brisel i Rejkjavik deluju zajedno. Ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir poručila je da je Evropski ekonomski prostor do sada bio čvrst temelj odnosa, ali da se svet menja i da se te promene moraju sagledati.

Zašto je ovo bitno za Srbiju

Za Srbiju, koja pregovore vodi već više od decenije bez otvaranja novih poglavlja u poslednjim godinama, islandski slučaj je podsetnik da tempo proširenja zavisi manje od formalne spremnosti kandidata, a više od političke volje u Briselu i geopolitičkog trenutka. Ista komesarka koja upravlja srpskim dosijeom sada signalizira da bi jedna bogata, stabilna severnoevropska demokratija mogla da preskoči deo puta koji Zapadni Balkan i dalje pešači. Savetnik Evropskog centra za politiku Tobias Ecold ocenjuje da je upravo sumnja u pouzdanost Sjedinjenih Država, uz sve agresivniju Rusiju, ono što je temu proširenja na Islandu vratilo u igru posle više od decenije zatišja, isti spoljni pritisci koji se odavno navode i kao argument za bržu integraciju Balkana.

Šta sledi posle glasanja

Ministarka Gunarsdotir je za javni servis RUV izjavila da bi, u slučaju pobede “da” opcije, prvo sazvala Spoljnopolitički odbor Alptinga, potom zvanično obavestila Uniju i formirala pregovarački tim sa predstavnicima sindikata, poslodavaca, ribarstva i poljoprivrede. Obnovljeni pregovori bi, prema njenoj proceni, mogli trajati od godinu i po do dve godine.

Ako pobedi “ne”, odbor bi se ipak sastao, a Alptingu bi ostalo da odluči da li da formalno povuče prijavu iz 2009. godine ili da učini neki drugi parlamentarni korak. Gunarsdotir je poručila da će rezultat referenduma, kakav god bio, biti ispoštovan. Prvi zvanični brojevi očekuju se večeras, a odgovor na to da li je Rejkjavik ponovo krenuo ka Briselu, ili je vrata za sada ipak ostavio zatvorena, saznaćemo do jutra.