Crna Gora zabranila Zvinčuku ulazak do 10. oktobra 2027

Ruski državljanin koji je, prema sopstvenoj izjavi policiji, u Crnu Goru stigao preko Beograda, Sarajeva i Banjaluke dobio je zabranu ulaska do 10. oktobra 2027. godine. Mihail Zvinčuk, rukovodilac ruskog Telegram kanala Ribar, ovim putem je kroz Srbiju prošao kao kroz prvu stanicu, pa se pojedinosti iz policijskog rešenja tiču i regiona kroz koji se kretao. O njegovom proterivanju i sletanju u Beograd pisali smo ranije, a sada je poznat i sadržaj dokumenta Uprave policije.

Šta piše u rešenju Uprave policije?

Rešenjem Regionalnog centra granične policije „Jug“ od 9. oktobra Zvinčuku je otkazan boravak do 90 dana i zabranjen ulazak u Crnu Goru do 10. oktobra 2027. Rok da napusti teritoriju zemlje bio je 10. oktobar ove godine.

Inspektor za strance je 9. oktobra, oko 7.30 časova, na području Tivta utvrdio da postoje smetnje za njegov dalji boravak „iz razloga unutrašnje bezbjednosti“. Policija se pozvala na odredbu Zakona o strancima prema kojoj boravak do 90 dana može biti otkazan ako postoje razlozi nacionalne ili unutrašnje bezbednosti. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Kojim je putem Zvinčuk stigao u Crnu Goru?

Putanja se zna iz njegove izjave policiji, koju je objavio i sam Telegram kanal, dakle nije nezavisno utvrđena. Zvinčuk navodi da je u Crnu Goru ušao 7. oktobra kao turista, sa suprugom Valerijom i prijateljima Sergejem, Pavelom i Kirilom. Prethodno su avionom iz Moskve stigli u Beograd, zatim otišli u Sarajevo i Banjaluku, a odatle su u Crnu Goru ušli automobilima.

Prema istoj izjavi, odsjeli su u Risnu, a sutradan su u Kotoru snimili nekoliko kadrova za dokumentarni film. Plan je, kako tvrdi, bio da snime ljude koji predstavljaju versku i tradicionalnu strukturu stanovništva, kao i osobe koje podržavaju Rusiju, „rusofile iz Crne Gore“. Zvinčuk je policiji rekao i da vodi kanal sa oko milion i po pratilaca, da je ranije služio u ruskoj vojsci i radio kao prevodilac, da nije na poternici, ali da mu je zbog stavova o Rusiji i komentara o ratu u Ukrajini zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije.

Policija ga je, prema dokumentu, direktno pitala da li je došao da prikuplja podatke o regrutovanju ljudi iz regiona za rat između Rusije i Ukrajine. Odgovorio je da nije, a svrhu puta opisao je ovako:

„U Crnu Goru nijesam došao sa ciljem izvještavanja o rusko-ukrajinskom ratu, već isključivo sa ciljem predstavljanja stanovnika Crne Gore“

Šta tvrdi Ribar?

Kanal Ribar je na Telegramu saopštio da je ekipa došla zvanično, radi dokumentarca o crnogorskim rusofilima. „Istina je mnogo jednostavnija. Mihail Zvinčuk i snimateljska ekipa došli su da snimaju dokumentarni materijal o crnogorskim rusofilima, zvanično, uz sve potrebne saglasnosti i zahtjeve za intervjue“, navodi se u objavi.

Ista objava tvrdi da su crnogorske službe unapred imale pripremljeno obrazloženje za proterivanje, te da stvarni razlog boravka ekipe „nikoga nijesu interesovali“. Ribar se poziva i na poslanika Milana Kneževića, koji je, prema tim navodima, slučaj povezao s pritiskom Evropske unije na Crnu Goru da vodi antiruski kurs. Objava zaključuje da „želja lokalnog rukovodstva da se dodvori evropskoj birokratiji diktira neophodan stil ponašanja“.

Šta traži predsednik Milatović?

Jakov Milatović, predsednik Crne Gore i predsedavajući Saveta za odbranu i bezbednost, odgovarao je na pitanje novinarke o privođenju i proterivanju ruskih državljana. Za njega o samom proterivanju nema dileme, ali ostaje pitanje ulaska:

„Ono pitanje koje sam ja postavio jutros i na koje bih volio da dobijem jasne odgovore od institucija našeg sistema jeste kako uopšte neko ko je na listi sankcija može da uđe u Crnu Goru. A to se desilo“

Milatović je rekao i da za osobe sa evropske liste sankcija i liste zapadnih partnera „nema mjesta u Crnoj Gori“, te da se zato zemlja uvek pridružuje sankcijama koje donese EU. Navodi da su ruski državljani privedeni, vrlo brzo pušteni i da su napustili zemlju. Od Saveta za odbranu i bezbednost očekuje odgovore bezbednosnih agencija „kako se to uopšte desilo i da li trenutno u Crnoj Gori postoje još neka lica koja su na listi sankcija EU, a koja su možda ulazila ili se i dalje nalaze u Crnoj Gori“.

Predsednik je ocenio da je „poprilično čudno“ što je osoba takvog profila uopšte ušla u zemlju, i da su organi reagovali tek pošto je Zvinčuk preko svojih platformi javio da se nalazi u Crnoj Gori. Zajedno sa građanima, kaže, očekuje da se utvrdi „da li je u sistemu bilo nekih propusta“.

Kako je reagovala Amerika?

Američka senatorka Džin Šahin, čija je delegacija obišla Crnu Goru kao treću zemlju Zapadnog Balkana, složila se sa ocenom predsednika. „Mislim da hapšenje šalje vrlo jasnu poruku“, rekla je. Delegacija se, kako navodi, svuda susretala s ruskim uticajem: „Gdje god smo se zaustavljali vidjeli smo maligni uticaj Rusije, dezinformacije i napore da se naruši stabilnost vlada ovih zemalja, odnosno ovog dijela Evrope“.

Šahin je poručila da su odlučne mere poruka i Moskvi i Vašingtonu: „Preduzimanje snažnih akcija jeste važna poruka Rusiji i važna poruka Sjedinjenim Državama. Nadam se da ćemo i mi preduzeti snažnije akcije protiv Rusa koji se miješaju u naše poslove u Sjedinjenim Državama“.