Milatović potpisao zakone: ploča u Morinju, bazen u Kotoru
Crnogorski predsednik proglasio je izmene Zakona o spomen-obeležjima i Zakona o sportu, čime se otvara put za ploču u Morinju i novo ime kotorskog bazena.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović potpisao je 16. oktobra ukaze o proglašenju izmena Zakona o spomen-obeležjima i Zakona o sportu, koje je skupštinska većina usvojila 13. oktobra. Za čitaoce u Srbiji to nije samo komšijska hronika: hrvatski zahtevi Podgorici prelivaju se na istoriju ratova devedesetih i na nasleđe zajedničke države, o čemu se ovih dana u Crnoj Gori spori i oko školskog broda „Jadran“, u čijoj priči se pominje i Srbija.
Šta se tačno menja?
Dopunom Zakona o spomen-obeležjima Vlada Crne Gore, na predlog nadležnog ministarstva, dobija mogućnost da naknadno legalizuje spomen-obeležja koja su već postavljena bez zakonom propisanog postupka. Time se otvara mogućnost da Vlada odluči o naknadnom odobravanju spomen-ploče u Morinju, a to je jedan od zahteva koje je postavila Hrvatska.
Izmene Zakona o sportu uvode jedinstvene kriterijume i postupak za određivanje naziva sportskih objekata, koje sprovodi Vlada uz saglasnost ministarstva. Objekat može nositi ime osobe od čije je smrti prošlo najmanje 40 godina. Vaterpolista Zoran Gopčević, po kome se zove kotorski bazen, preminuo je pre 26 godina. Gopčević je, kako se navodi, tokom ratnih devedesetih bio čuvar u logoru Morinj, zbog čega su hrvatski klubovi odbijali da igraju na tom bazenu.
Šta poručuje predsednik?
Iz Službe predsednika saopšteno je da su oba zakona usvojena bez šire javne i stručne rasprave, te da takva praksa ne doprinosi transparentnosti ni kvalitetu zakonodavnog procesa. Odgovornost za zakonitu i doslednu primenu, navodi se, leži na Vladi i resornim ministarstvima. U saopštenju stoji i ovo:
„Predsjednik će s posebnom pažnjom pratiti sprovođenje ovih zakona, očekujući od nadležnih institucija da svojim odlukama i postupcima obezbijede puno poštovanje vladavine prava, institucionalnu odgovornost i transparentnost prema građanima.“
Zakoni su, dakle, proglašeni, ali uz javnu primedbu na način na koji su doneti.
Šta kažu kritičari?
Milun Zogović, potpredsednik Demokratske narodne partije (DNP), pre proglašenja je ocenio da izmene predstavljaju udar na pravni sistem i da bi Ustavni sud trebalo da ispita njihovu ustavnost. Za ploču u Morinju tvrdi da je ranije doneto pravosnažno rešenje o uklanjanju:
„Rješenje inspektorke za zaštitu kulturnih dobara je pravosnažno, konačno i izvršno.“
Reč je o Zogovićevoj tvrdnji, koju on iznosi kao član stranke koja izmene kritikuje.
Predsednik DNP-a i poslanik Milan Knežević otišao je dalje. U skupštinskom govoru ove nedelje pozvao je na ustanak ako Vlada prihvati hrvatske uslove, a o glasanju je rekao:
„Napravili ste pazarište sinoć od parlamenta.“
Odbranu suvereniteta opisao je rečima: „Ovo još nigdje bilo nije, da branimo suverenitet od vlastite Vlade.“ Knežević je pomenuo i 2,7 milijardi evra koje Hrvatska potražuje na ime vojne imovine bivše SFRJ.
Kako se to uklapa u evropski put?
Hrvatska je Crnoj Gori u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom postavila osam uslova. Hrvatski premijer Andrej Plenković ponovio je na samitu Evropskog saveta u Briselu da ih Podgorica mora ispuniti kako bi pregovore završila do kraja godine. Hrvatske zahteve u vezi sa Morinjem, brodom „Jadran“ i granicom već smo opisali u ranijem tekstu. Posle potpisanih ukaza za dva od tih zahteva, ploču i bazen, postoji zakonski osnov.
