Žabljak ekološka prestonica: Milatović predstavio 20 mera
Povodom 35 godina od proglašenja ekološke države, predsednik Crne Gore Jakov Milatović predstavio je 20 mera, od besplatnog ulaska u parkove do zelene vinjete za vozila.
Tačno 35 godina posle deklaracije kojom je Crna Gora 20. septembra 1991. na Žabljaku proglašena prvom ekološkom državom na svetu, predsednik Jakov Milatović predstavio je inicijativu „Ekološka država 2.0“, paket od 20 konkretnih predloga koji tu ideju treba da pretvore u zakone, projekte i merljive rezultate. Za Srbiju priča nije samo susedska vest: Durmitor i sliv Tare graniče se sa slivom Drine, a granica se deli i preko turista koji svake godine iz Srbije pune žabljačke hotele, pa svaka promena režima zaštite u tom kraju ima posledice i sa ove strane granice.
Odakle dolazi paket mera
Kako navode iz Kabineta predsednika, inicijativa je proistekla iz okruglog stola koji je Milatović održao sa ekološkim aktivistima i predstavnicima akademske zajednice, ljudima koji godinama rade na zaštiti prirodnog nasleđa Crne Gore. Osnovni principi na kojima počiva paket su donošenje odluka na osnovu podataka i stručnog znanja, pravovremena zaštita vrednih prirodnih celina pre nego što ih ugrozi gradnja, i planiranje razvoja prema stvarnim kapacitetima prostora, a ne prema trenutnom interesu investitora.
Žabljak kao prestonica, besplatan ulaz u parkove
Centralni predlog je da Žabljak, mesto gde je 1991. usvojena deklaracija, dobije zvaničan status ekološke prestonice Crne Gore. Taj status bi, prema inicijativi, postao osnova posebnog razvojnog programa za žabljački i durmitorski kraj, sa ulaganjima u komunalnu infrastrukturu, upravljanje otpadom, energetsku efikasnost i ekološko obrazovanje.
Državljanima Crne Gore bi po novom predlogu bio omogućen besplatan ulazak u nacionalne parkove, dok bi parking, plovidba, vodiči i drugi komercijalni sadržaji i dalje bili naplaćivani. Novac za održavanje parkova dolazio bi iz budžeta, Eko-fonda ili dela prihoda od zelene vinjete za motorna vozila.
„Najbolje čuvamo ono što poznajemo i osećamo kao svoje“, poručio je Milatović, obrazlažući zašto slobodan pristup parkovima smatra prioritetom.
Baza biodiverziteta i digitalni katastar
Paket mera predviđa uspostavljanje jedinstvene nacionalne baze biodiverziteta, koja bi objedinila podatke državnih institucija, univerziteta, muzeja, nacionalnih parkova i civilnog sektora, sa posebnim naglaskom na vrste o kojima danas nema dovoljno podataka, poput velikih sisara i divljih pčela. Uz to je predložen javni digitalni katastar zaštićene prirode, u kome bi građani, investitori, opštine i inspekcije mogli da provere da li se neka parcela nalazi u zaštićenom području ili ekološkom koridoru. Predviđen je i mehanizam preventivne zaštite budućih lokaliteta mreže Natura 2000, dok traju formalne procedure njihovog proglašenja.
Šume, obala i zagađivači
Inicijativa dalje predviđa jačanje sistema zaštite šuma od požara, kroz mape požarnog rizika, nadzorne i termalne kamere i redovno korišćenje dronova, kao i zaštitu obale od prekomerne gradnje. Za Boku Kotorsku je predložena izrada nezavisne studije uticaja kruzing turizma, a za ambalažu uspostavljanje depozitnog sistema povrata. Na listi mera su i obavezni zeleni kriterijumi za javne nabavke i jasnije određivanje prostora pogodnog za solarne elektrane i vetroelektrane.
Milatović je posebno naglasio da novac prikupljen kroz eventualnu ekološku naknadu za vozila mora biti transparentno trošen. „Građani moraju jasno vidjeti gdje je novac prikupljen u ime ekologije potrošen i kakav je rezultat ostvaren“, poručio je predsednik Crne Gore, najavljujući i strože finansijske sankcije za zagađivače, srazmerne šteti koju naprave.
Prvi lokaliteti i pogled ka regionu
Kao prve lokalitete na kojima bi se nova politika odmah primenila, Kabinet predsednika izdvaja brdo Spas u Budvi i Valdanos u Ulcinju, gde bi trebalo da se okonča dugogodišnji proces zaštite. Za region je iskustvo iz 1991. odavno deo šire priče o pregovorima sa Evropskom unijom oko poglavlja koje se odnosi na životnu sredinu, pa svaka konkretna mera koju Podgorica sprovede služi i kao merilo koliko brzo susedne zemlje mogu da usklade zaštitu prirode sa evropskim standardima.
Kabinet predsednika za sada nije naveo rok u kome bi predlozi trebalo da prođu kroz Skupštinu i resorna ministarstva, niti procenu troškova celog paketa. Da li će „Ekološka država 2.0“ ostati samo dokument ili će Žabljak zaista dobiti status prestonice, zavisiće od toga koliko brzo se dvadeset predloga pretoči u zakone.
