Rusija uvodi vize za građane Crne Gore od 1. novembra

Rusija će od 1. novembra tražiti vizu od građana Crne Gore, potvrdila je u sredu portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Moskva taj korak predstavlja kao uzvrat Podgorici, koja istog dana uvodi vizni režim za ruske državljane. Srbija je u ovom sporu već jednom bila usputna stanica: prošle nedelje iz Crne Gore je u Srbiju proteran ruski vojni bloger Mihail Zvinčuk, koji se odatle, preko Beograda, vratio u Moskvu.

Šta je Zaharova poručila i šta je tome prethodilo

Izjavu je dala listu Izvestija, a prenela ju je i podgorička Pobjeda. Prema njenim rečima, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova obavestilo je rusku stranu 28. septembra da prestaje da važi sporazum dve vlade o uslovima uzajamnih putovanja građana iz 2008. godine. Taj datum navodi RTCG, dok Slobodna Evropa piše samo da se to dogodilo krajem septembra.

„Shodno tome, građani Crne Gore takođe će morati da dobijaju vize za putovanja u Rusiju. Takva odluka Podgorice nanosi očiglednu štetu crnogorskim interesima“, rekla je Zaharova za Izvestija.

Ruski državljani do 31. oktobra u Crnu Goru ulaze bez vize i mogu da borave do 30 dana uz važeću putnu ispravu. Od 1. novembra to prestaje, a isti datum Moskva postavlja i za crnogorske građane.

Izvori se razlikuju oko toga kada je Podgorica donela odluku. Beta, koju prenosi N1, navodi da je crnogorska vlada krajem jula odlučila da uvede vize za državljane Rusije, Belorusije, Turske, Kine i Saudijske Arabije. Slobodna Evropa piše da je Vlada krajem septembra usvojila informaciju o potrebi otkazivanja sporazuma o bezviznom režimu sa Rusijom, Belorusijom i Turskom.

Zašto Podgorica uvodi vize Rusima?

Crna Gora kao razlog navodi usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije. To je obaveza iz Poglavlja 24, koje obuhvata pravdu, slobodu i bezbednost, i jedno od poslednjih merila za njegovo zatvaranje. Evropska komisija već nekoliko godina poziva zemlje Zapadnog Balkana da svoja pravila usklade sa briselskim, kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 od 33 pregovaračka poglavlja, a plan je da sva preostala tehnička poglavlja zatvori do kraja godine.

Ekonomska šteta i neutralnost, po Zaharovoj

Ruska diplomatkinja tvrdi da će mera smanjiti broj ruskih turista, pogoditi crnogorski biznis i pogoršati investicionu klimu. Brojke nije navela. Optužila je Podgoricu i da zbog evropskih integracija žrtvuje odnose sa Rusijom:

„Zarad evropskih nada dosljedno se urušavaju višegodišnja dostignuća u okviru rusko-crnogorskih odnosa“, kazala je Zaharova.

Poručila je i da ni Brisel neće nadoknaditi gubitke: „Pri tome je, naravno, besmisleno da vlasti Crne Gore računaju da će Brisel nadoknaditi neizbježne gubitke.“

Zaharova je komentarisala i samu evropsku perspektivu regiona. Prema njenim tvrdnjama, proces proširenja EU više ne dopušta novim članicama da zadrže neutralan status, a ruska diplomatija to povezuje sa sankcijama i podrškom Kijevu:

„Čak i sama perspektiva skorog pristupanja ovoj grupi automatski povlači potrebu da se pokaže solidarnost s antiruskim kursom, uključujući uvođenje sankcija, sveobuhvatnu podršku režimu u Kijevu i pridržavanje drugih konfrontacionih spoljnopolitičkih ciljeva i zadataka“, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Na kraju je dodala: „Nadamo se da u zemljama Zapadnog Balkana vide te promjene u EU.“

Slučaj Zvinčuk u pozadini

Odnosi Podgorice i Moskve zategnuti su i zbog drugog događaja. Crna Gora je prošle nedelje privela Zvinčuka, osnivača Telegram kanala Ribar, zajedno sa suprugom Valerijom i troje saradnika, a policija je odluku o proterivanju obrazložila razlozima nacionalne i unutrašnje bezbednosti. Zabranu ulaska u zemlju do 10. oktobra 2027. već smo opisali u ranijem tekstu. Portparol EU Kristijan Vigand rekao je potom da Unija pomaže Crnoj Gori da se odupre hibridnim pretnjama, i podsetio da je Zvinčuk pod restriktivnim merama EU od juna 2023. godine „zbog svoje uloge u podržavanju agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i širenja dezinformacija i prokremaljske propagande“.

Zvanična reakcija crnogorske vlade na najavu Moskve u objavljenim izjavama koje smo pregledali nije zabeležena.